Какви смо ми, такав је и свет у којему обитавамо.

Све што је унама, то је и око нас.

Ако смо ми добри, биће и свет добар; ако смо ми лоши, биће и свет лош.

Како може Србија да се развија и напредује, ако смо ми лажљиви, превртљиви и поткупљиви!

Шта ми чинимо да би Србија напредовала, и да би сваким даном бивала боља него што јесте?

Ако ми лажемо и себе и свет, како можемо тражити од других да буду у Истини према нама?!

Трули смо изнутра, и зато је све око нас труло.

Смрад трулежи базди из нас.

Смрад трулежи од распусног, неодговорног, порочног  и бесловесног живота и живљења!

Запуштени смо и као народ, а и понаособ.

Не радимо ништа на себи и за себе; не учимо, не васпитавамо се, не образујемо се.

Живимо од данас до сутра.

У бити, и не живимо, већ преживљавамо!

Важно нам је само да имамо хлеба и игара.

У се, на се, и пода се!

Као марва, као стока, као крдо за кланицу.

Много је Срба и Србкиња на продају!

Много је Срба и Србкиња што не знају ништа о себи и прецима својим; много је оних који не знају ни ко су, ни чији су; ни одакле су пошли ни куда су кренули.

Много је Срба и Србкиња којима Србство за подсмех и поругу служи.

Па како онда да нам буде боље?!

И, да ли смо заслужили (заиста, заслужили!) да нам буде боље?!

Свакога дана срећем Србе, назови Србе, тобожње Србе, који више љубе шаку шушкавих новчаница неголи оца и матер своју!

Свакога дана срећем Србе, кукаквне Србе, бесловесне Србе, који се диче својим незнањем и својом необразованошћу!

Свакога дана срећем Србе, изроде од Срба, бруку и срамоту од Срба, који се хвале тиме како у животу својему нису прочитали ниједну ваљану књигу!

Свакога дана срећем Србе, а много их је и све их више бива, који сањају земљу Дембелију, негде тамо далеко на Западу, а може то бити и у Европској унији!

Сањају земљу Дембелију у којој тече мед и млеко, а њихово је само да дигну све четири увис, и да дембелишу од јутра до сутра.

Таквих дембела је пуна и препуна Србија; има их свуда и на сваком углу!

Такви дембели и воде Србију; такви су дембели у врху Србије; такви су дембели на свим кључним местима у Србији.

Та крилитица, да Европа нема алтернативу, потекла је управо од таквих дембела.

Нису то никакви политичари; то су најобичнији дембели и паразити који су се увукли у политику, јер нису низашта друго!

Какав народ, таква и власт.

Немојмо се жалити на власт, јер власт је управо наша слика и прилика!

Истина, има дивних и племенитих, самосвесних и самобитних, радиних и стваралачких Срба!

Има Срба и Србкиња који су у самоме врху светскога  стваралаштва; оних Срба и Србкиња којима ће се покољења многа дичити.

Такви су мањина у Србији!

Такви су мањина и иначе, свуда у свету.

И, управо благодарећи тој мањињи словесних и самосвесних Срба и Србкиња, Србија још увек и постоји.

Без те мањине родољубивих, човекољубивих и богољубивих Срба и Србкиња, свет би се одавно у бездан срушио!

Али, та мањина Срба и Србкиња не може да покрене Србију!

Ме може ништа да учини за Србију, зато што Србијом одавно владају највећи дембели и паразити.

Све што чиним, чиним управо за ту мањину Срба и Србкиња, за ту мањину великих посвећеника и посленика Србства.

Њихово време тек долази; њихово време мора доћи!