Решење увек постоји.

Из сваког стања или положаја, из сваке прилике или неприлике, вазда постоји излаз.

Макар то био и тајни пролаз!

Тај тајни пролаз увек води кроз своје срце, кроз властито биће.

Србија је данас поробљена, као четрдсет и прве године прошлога века; као и толико пута пре, и толико пута после.

За почетак, важно је да то освестимо: Србија је под окупацијом!

Многе су силе овога света учествовале у сламању и поробљавању Србије.

Србија више није самостална и слободна земља.

Све оно што би требало да буде наше, то више није наше.

То је сурова стварност овог физичког, материјалног, вештаственог света; али, физичка стварност није, нити може бити, једина стварност!

Постоје многе друге стварности, још веће и вредније од сурове вештаствене реалности.

Не можемо бити поробљени, све док нам је стваралачки дух слободан!

Све док слободно мислимо и размишљамо, све док слободно осећамо и појимамо, све док слободно сневамо и маштамо – ми смо слободни!

Слобода је, превасходно, духовна и душевна категорија.

Слобода је ствар избора унутарњег бића; слобода је стање Духа и Свести, пре свега и после свега!

Слобода се не може купити.

Ма шта мислили људи од овога света, слобода се ничим видљивим не може купити!

Слобода се увек и вазда осваја у бићу и уму, у души и срцу.

Пут ка Слободи и Светлости води кроз властито срце!

Онај што путује кроз властито срце понаша се као зен учитељ, као хаику песник, као ведски риши.

Он бива скривен за спољни видљиви свет, док у унутарњим световима бива откривен и посвећен највишим делима Великог Духа Стварања.

Наш непријатељ не сме да зна наше Тајне!

Наш непријатељ не сме да зна наш Завет са вишим духовним и божанским бићима!

Наш непријатељ не сме да зна наше снове, наша осећања, наше мисли, наша духовна дела!

Ако ништа од овога наш непријатељ не зна, онда смо ми већ победили непријатеља нашега, а да он тога још није свестан.

Када наш непријатељ буде био свестан победе наше, тада смо ми већ за три копља испред и за три копља изнад непријатеља својега.

Тада смо ми већ постали недохватни и недостижни за сваког непријатеља нашега!

Ово сам данас поподне освестио, док сам на Дунаву тиховао, хранећи лабудове с којима се већ месецима дружим.

Тада је зазвонио телефон.

Јавила се Снежана, једна дивотна, божанска душа.

То сам по гласу осетио и препознао.

Нечији глас песнику много тога тајанственог открива, много тога тајинственог казује, будући да песник свачији глас препознаје као непоновљив и самосвојан светлосни титрај, као непоновљив и самобитан светлосни трептај.

Глас је основа речи, светлосна потка слова.

После разговора са Снежаном, у мојему се бићу већ била родила ова песма.

Требало је још само да је отипкам, и потом проследим вама – вама који је, управо, читате!

Да је пошаљем у Акашу, јер је из Акаше и примљена!