Наша је света дужност

да радимо на себи.

Нема веће дужности, нема већег позвања, нема вреднијег задатка од рада на себи.

Радити на себи значи, бити у самоме Бићу Стварања.

Највредније и најлепше уметничко остварење јесте остварење нашега бића, остварење нашега суштаства.

Моје песме бивају тек одраз уметничког рада на мојему унутарњем бићу.

Не стварам ја песме, већ моје песме стварају мене!

Песме су само одбљесак Вечности у тренутку надахнућа.

Моје песме бивају моје само док се рађају, док стварају и обликују мене.

Онога трена кад изиђем из самога чина стварања, моје песме престају бити моје.

Тада припадају Вечности, припадају Акаши, припадају Језгру Звезданих Јата.

Зато сам и престао да објављујем књиге.

Некада сам скупљао своје песничке радове, сабирао их и разврставао, а онда предавао у штампу, а из штампе их потом прослеђивао књижарама и билбиотекама, прослеђивао читаоца.

Од пре три године, то више не чиним.

Више не објављујем своје књиге.

Све што сада чиним са својим песмама јесте –

да их објавим на овим сајтовима, односно, да их предам вама, те да их заувек заборавим.

Као да их никада ни написао нисам!

Говоре ми пријатељи, да би требало ове песме, објављене на разним нашим сајтовима, да саберем и да их објавим у штампаном издању зарад оних који ће доћи.

А ја им одговарам, да би заиста то требало учинити, али то свакако нећу бити ја!

Нека то неко други чини уместо мене, будући да те моје песме ионако више нису моје!

Мени више ни моје годинама објављиване књиге одавно ништа не значе.

Значи ми само то што –

Јесам!

Није ми важно то што Имам,

већ то што Јесам!

Ако вам се, драги пријатељи и читаоци, допадне нека од мојих песама, онда је слободно преузмите и сами штампајте, јер ја то сам, зацело, никада нећу учинити!

Моје је само да преузимам из Акаше, и да вама прослеђујем.

Све преко тога – није моје!

И, не заборавите, никада:

Ваша је света дужност

да без престанка

радите на себи!