КАЗИВАЊЕ ПЕРУНА СТРИБОРОВИЋА

 

 

Сви наши снови, које искрено сневамо,

прелазе у једну Вишу Стварност.

Кад се једном окрене Велико Сварогово Коло, сви наши снови постају Виша Стварност, и ми бивамо управо онаквима каквима смо видели себе у сновима које смо на јави сневали.

Снови и мисли обликују свет у којему се рађамо.

Оно што смо јуче сневали и мислили, то је наша данашња Стварност, а оно што данас сневамо и мислимо, то ће бити наша сутрашња Стварност.

Сваки је човек оваплоћење својих снова и мисли.

Наша лепота, већ после тридесет и пете године, исијава и происходи, превасходно, из наших снова и мисли.

До тридесет и пете године, човек може да зрачи лепотом и без дивотних снова и мисли, и без дивотних наума и намера, али после тог доба, његова ће плотска лепота зависити искључиво од његових снова и мисли, од његових речи и осећања, од његових наума и намера, од његових свеколиких дела.

После тог доба, наша плотска лепота бива посве усаображена са нашом Душом!

На лицу човека у зреломе добу, огледа се његова Душа.

У очима човека у зреломе добу, виде се јасно све његове мисли и намере, сви снови његови, као и сва дела његова, минула и будућа.

Ово су Тајна Знања Белих Сура, Знања која у своме Унутарњем Бићу може да открије сваки ВедСрбин Санскрићанин.

Ова се Тајна Знања не стичу у школи, нити се у књигама налазе; до ових се Знања стиже само на Унутарњем Путу Светлости.

Древни су говорили, да већ после тридесет и пете године, наше плотско (вештаствено) тело почиње убрзано да сахне и вене (само од себе и само по себи), те да животне сокове и животна дејства морамо да призивамо из наших виших – душевних,

духовних и умних тела.

Постоји ПраИзвор Светлости; и постоји ПраИзвор Таме.

Једни се после тог животног доба окрећу ка ПраИзвору Светлости, а други се окрећу ка ПраИзвору Таме.

Када се загледаш у два човека у зреломе добу, јасно ћеш на лицу и у очима видети који се од њих определио за Светлост, а који за Таму.

Људи окренути ка Тами могу дуго да поживе у овоме свету; могу бити и дуговеки; штавише, могу и дуже да поживе од оних који су окренути ка Светлости, али такви, на концу, у овоме свету потроше сву благодат Створитељеву, сва божанска животна дејства, све божанске животне сокове, и са овога света одлазе као опна, као љуштура, као утвара и саблазн пустоши.

Није дуговекост мера живота, већ каквоћа живљења.

Боље је у овоме свету поживети четрдесет година у Светлости, него стотину и четрдесет година у Тами!

Живот у Светлости јесте Истински Живот, а живот у Тами јесте сеновито опонашање и опсена живота.

Живети у Тами, значи затварити (из дана у дан, из часа у час) сва врата, и све тајне пролазе према Светлости и ПраИзвору Живота, и своју Бесмртност преводити у смртност, а своје Божанство низводити у космичку црну рупу, у метафизичку студен и таму.