Живот је откривање и посвећење Живота.

Само онај што се радује Животу, што љуби Живот, тај и живи Живот.

Живети Живот, значи бити у Животу, бити –

Сам Живот!

Посвећење Живота јесте Пут Живота.

Када говорим о раду на себи (као првом и једином Задатку нашему, у свету и иним световима), онда управо то имам у својим песничким јасновиђењима – посвећење Живота!

Посвећење све обухвата; у посвећењу се све садржи:

и откривање, и освешћивање, и одговорност, и радост, и љубав.

Све што сам чинио (и све што нисам чинио, а као да сам чинио!), на мојему Животном Путу, било је подређено посвећењу Живота.

Посвећење Живота јесте обожење Живота; посвећење Живота јесте превођење Живота у БогоЖивот.

БогоЖивот јесте Живот који заједно живе, у свакоме трену, Бог и Човек: Бог у Човеку, и Човек у Богу!

Посвећење Живота јесте унутарње откривање и препознавање Божјег Дејства и Божјег Суштаства у Самоме Животу.

Живот је Бог, као што је и Бог – Живот!

Никада нисам писао песме зарад самих песама.

Песме служе посвећењу и обожењу Живота.

Песме ме повезују са ПраИзвором Живота.

Док певам и пишем песме, ја Лице Божје изблиза гледам; у Лицу се Божјем и моје лице огледа.

Зато никада и нисам држао ни до својих песама, ни до својих објављених или необјављених књига.

Све моје објављене књиге одавно нису више моје!

Никаква признања, и никакве књижевне награде мене не занимају.

Важне су ми песме само док их стварам, док их исписујем, јер се у том часу, у том чину стварања, најлепше дружим са својим Створитељем.

Песму заборављам онога трена кад од мене оде.

Кад песма од мене оде, тада нову чекам; не песме ради, већ зарад дружења са Богом!

Сва би дела наша требало да буду посвећена Створитељу.

Да се унапред одричемо свих признања и награда за своја дела; да наша дела не буду наша, већ Божја.

Да заборављамо учињена добра дела, а да се само присећамо оних добрих дела која још нисмо стигли да учинимо.

Само тако наш ће Живот бити вечан.

И ако умремо на том Путу, наш ће Живот бити вечан!

Зато што је на том Путу посвећења само Бог – Стварност; а све друго, па и сама смрт, јесте привид и опсена!