Туђе су речи у твом језику као уљези у твојој тврђави. Потајно и подмукло роваре изнутра, вребајући прилику да изненада (обично када се најмање надаш; обично када ниси прибран, сабран и будан!) отворе капију, и да непријатељска војска нагрне унутра.

Уистини, туђице су извидница и претходница непријатеских војски; уходе што се кроз пукотине зидина криомице увлаче у утврђени град језика, да га изнутра ослабе и мучки разоре.

Непријатељ је лукав, подмукао и потуљен.

Он те никада не оставља на миру.

Слаткоречив је и, наизглед, добронамеран док убацује своје речи у твој језик, да би га, тобож (а тако ти и каже), обогатио и учинио лепшим, док га, уистини, загађује, трује и разбољева.

Ако ниси будан, убрзо ћеш остати без својега језика.

Шта значи остати без својега језика?

Значи остати без своје душе.

Остати без језика и душе, значи прекинути везу са Боговима и Прецима својим.

Има много туђица у србском језику, које врше преиначење  светлосног записа самог бића језика.

Са дванаестог духовног и божанског ступња, свлаче га на ниже, мање духовне и мање словесне, ступњеве.

Језик којим су некада Богови певали и беседили, постао је језиком светине и руље!

Са мноштвом туђица, ми више нисмо у стању да душевно, духовно и светлосно општимо са својим Божанским Прецима.

За почетак, хајде да избацимо три одурне, безвучне и бесмислене туђице: панталоне, хиљада и субота!

Уместо речи панта/лоне користимо своју древну реч влаче, коју неки погрешно изговарају као (х)лаче!

Јер влаче су оно што се влачи, на/влачи и о/б(в)лачи.

Дивна, милозвучна, сликовита и смислена реч, заиста!

Уместо речи хиљада (илада), користићемо своју праискону реч тисућа (која изворно значи дебела илити туста стотка), преко које смо повезани са свим ведсрбским и ведвенским племенима.

Срби су творци најстаријег кален/дара, и разумљиво је да имају своје праисконе речи за све појмове у календару, а што значи –

и за називе дана у седмици.

Субота је семитска туђица која не само што загађује биће језика, већ нас и од наших Ведских Богова и Предака удаљава.

За суботу имамо своју давно заборављену реч: преднедељник илити преднедељак!

Дани у седмици иду овако: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, преднедељак и недеља.

Када будете избацили ове три туђице из својега језика, одмах ћете осетити и схватити колико вам је језик лепши, милозвучнији, умилнији, смисленији и дивотнији.

А и ваше унутарње божанско суштаство –

биће много чистије, јасније и бистрије!