Божанства су у нама.

У нама обитавају сви наши богови и све наше богиње.

Свако је од нас дужан да препозна и освести божанства у себи, у својему унутарњем бићу.

Наши богови нису далеко негде изван нас; не, они су одувек и заувек у нама!

Наша божанства јесу наши преци.

Мушки и женски преци.

Божанства у нама, то су силе и дејства из виших духовних светова.

Радећи на себи, освешћујући себе, ми призивамо божанске силе и дејства, те тако и сами постајемо богови и богиње.

Имена наших божанства имају, за нас, виши духовни смисао.

Имена нам све откривају.

Све оно тајинствено, заумно и онострано препознајемо у именима својих божанстава.

Сварог је СваРог: Он је ПраОтац (и Родоначелник) наших богова и богиња.

Мокош је ПраМајка, која је (у љубави са СваРогом) породила сва божанства наша.

Сварог је Свја, Све Рог. А Рог на ведсрбском значи Род.

Он је Стожер Рода; Он је Пут навише ка ПраСунцу, ка ПраСветлости.

Мокош на ведсрбском значи: Она Која Је Плодна –

Она Која Увек Рађа.

Мокош је праслика, космички праобразац Велике Мајке, Велике Материце.

Свевид је свевидећи бог – СвеВид!

Али вид значи и знање.

Свевидећи је истовремено и свезнајући бог.

Даждбог је ДаждБог, ДајБог – бог који непрестанце даје и предаје.

Он је ПраОтац ВедСрба.

Ми смо Дајбожићи!

Лада је праслика ведске, словенске жене.

Словенске жене и јесу најлепше у целоме свету.

Нема ниједне жене међу иним расама и народима која може да се, по лепоти, пореди са словенском, ведском, ведсрбском женом!

Толико је била чувена Ладина лепота, да су сви ини народи ову реч морали да унесу у своје језике, да би могли да изразе женску лепоту!

 Шта мислите откуда Леди у енглеском језику?

Па то је Лада!

Сви ини народи су позајмљивали и крали речи из ведсрбског језика.

Да би могли да слове; да би били словесни!