Тамо негде
иза свега –

иза ноћи, иза дана;

иза ветра и тишине;

иза звезда и сунаца –

видим да се Ново Небо,

да се Нова Земља рађа –

из Светлости дивот-вагри

што бризга из ПраИзвора

над свим тајним световима,

над свим Божјим

створовима.

Тамо негде

иза свега –

с ону страну зла и мржње;

с ону страну свих обмана;

свих превара и опсена –

видим да се Ново Биће,

да се Нови Човек рађа –

из Љубави од Милине

ОцаМајке Родитеља,

ОцаМајке ПраСветлости

што су Једна Душа Света –

свих светова, свих векова;

свих небеса и сунаца;

и свих звежђа

и сазвежђа.

Тамо негде

иза свега –

иза горја и обзорја;

иза зорја праскозорја;

иза буна и ратова;

иза плача и лелека;

с ону страну свих прогона,

и свих мука овог света –

гле! Нова се СрбИрија,

Дивот-Земља Свих Србаља,

из Празнине Божје рађа,

да столује и векује

под звездама

и сунцима!