Јадранки, Души од Светлости, песму ову посвећујем.

 

 

Ако си на Путу, не можеш пропасти!

Не можеш и нећеш пропасти, ако си на Путу Светлости.

Моје ми космичко искуство казује, да смо ми већ унапред спасени, само што у то не желимо да поверујемо.

Неке нас силе Таме ометају да у ту Истину поверујемо.

Да Веру у Знање преведемо; да Веру на највише ступњеве Божјега Пространства узнесемо.

Наше је само да чинимо и творимо племенита дела, и –

 већ смо спасени!

Спасени смо Милошћу Божјом, Милошћу Створитеља и Духа, Милошћу Велике Мајке.

Јутрос ме пробуди Звонећи Глас Акаше.

Звонећи Глас Акаше зове се Јадранка.

У овоме Трену Вечности тако се зове.

Иако га први пут чух, Глас ми бејаше познат, однекуд.

Чуо сам Га давно, још пре рођења овога, у тајинственим звезданим и космичким пространствима.

У пространствима Велике Душе од Светлости.

Обрадова ме, и милином испуни, Звонећи Глас Акаше.

Ако си на Путу, онда ће те изненада посетити и обрадовати Непознати Пријатељи.

Тако је давно записано у Светим Књигама ВедСрба.

И мене Јадранка, тај Звонећи Глас Акаше, Дивотом Душе своје обрадова.

У трену, када се и последња пара истопила, и када ми дугови висе над главом као претећи мач врага и душмана, Она ми, Звонећим Гласом Акаше, јави да ми је јутрос уплатила новац.

Ослушкујући Бићем својим Звонећи Глас Акаше, схватих, у магновењу, да ми је послато онолико новца колики су дугови моји.

Послато ми је и преко тога, и више од тога.

Ако си на Путу, не можеш пропасти.

Не можеш, и нећеш, пропасти, ако те Светлост Љубави води!