Ако смо од Богова рођени, онда смо и сами Богови.

А ако смо Богови, онда ћемо и ми рађати Богове.

Нисмо ми рођени само једном, и нисмо рођени онда када нам кажу да смо рођени.

Ми смо толико пута рођени; а првог рођења никада ни било није, као што ни последњег рођења никада бити неће.

Ми истовремено обитавамо у Вечности и у Времену.

Наше Више Унутарње Суштаство обитава у Вечности, док наше Ниже Унутарње Суштаство пребива у Времену.

Час смо у Вечности, а час у Времену.

Из Вечности улазимо у Време, из Времена улазимо у Вечност.

Све је Коло, а Коло је Сварог.

Коло је Свет; Коло је Време.

Као и Вечност, ни Време нема Почетка нити Свршетка.

Време није линија која полази однекуд и иде некамо; није уопште линија, већ Коло!

Ми смо створили овај Свет, и ми га вазда изнова стварамо.

Стварамо га из часа у час, из тренаа у трен.

Ми смо посве слободни, у оквирима Закона.

А оквири Закона се мењају и проширују онако како се мења и проширује наша Свест.

Стога можемо рећи да је Свест – Закон, као што и јесте!

Космос је Духовно Биће које и у нама пребива.

Све оно што видимо Напољу, то и Унутра обитава.

Унутра и Извана бивају Једно Суштаство.

Све је Коло, а Коло је Сварог!