(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Сваки ми је дан као један цео заокружен живот.

Сваки ми је дан као последњи дан у овоме животу, у овом животном колу.

Тако сам живео од младости.

Та Знања сам примио још пре рођења својега од Древних Предака Аријеваца.

Доцније сам их само потврђивао –

било преко књига, било на ПраИзвору у Акаши.

А шта то у песничком препеву значи?

То значи, да живим само Овај Тренутак, само Ово Вечно Сада.

 

02

Жуто и румено лишће.

Бели, румени, љубичасти и пурпурни облаци на небу зелен-плаветном, понад жутог и руменог горја.

Месец рујан, месец кад се горје прелије рујем и рујевином, месец кад тишина бива све тиша и сета све сетанија.

Осећам како ми се скраћује корак, како ми се скраћује стаза, како ми се скраћује време.

Још једна јесен!

Још једна јесен пуна праисконе сете и туге, што долепшра, однекуда тајинствено, на дашку радости и блаженства.

Која је ово јесен по реду –

у овоме мојему животу,

у овоме мојему животном току?

Да ли ћу, у овоме животном току, доживети још једну јесен?!

 

03

Учи од бора да будеш бор, од ветра учи да будеш ветар, од облака учи да будеш облак!

Од свакога сам, и свега, учио.

Свако ми је на Путу био Учитељ.

Учио сам од потока да будем поток, од извора учих да будем извор, од орла учих да будем орао.

Пратим Природне токове изнутра, из својега Унутарњег Бића.

Пратим годишња доба изнутра.

Своја животна доба усаображавам са годишњим добима Природе.

Сада је јесен мојега живота.

Јесен сетна и радосна, тужна и дивотна, у исти мах.

Било је пролеће, па пролетело; било је лето, па већ минуло.

Све пролети и мине, као сан, као жуто лисје на ветру јесењем.

 

04

Не тугујем.

Радујем се свему.

Свакоме се Човеку радујем.

Никада се не могу нагледати људских лица!

Свако је лице лепо и дивотно.

И свако је лице по једна Велика Тајна.

И, у свакоме лицу, као у огледалу, видим и своје лице.

Заиста, ми и јесмо жива огледала једни другима.

Ми се најлепше огледамо једни у другима.

 

05

Морамо да верујемо у Љубав, Лепоту и Доброту.

Морамо да верујемо, да бисмо живели Живот са Смислом!

Смисао је у Љубави, Лепоти и Доброти.

Изван Љубави, Лепоте и Доброте, нема Живота са Смислом!

 

06

Скраћује ми се корак, скраћује ми се стаза, скраћује ми се време.

И нека се скраћује, и треба да се скраћује!

Понашам се као слон.

Кад остари, слон се не удаљава много од гробља својих предака.

Млади слонови могу да оду далеко, веома далеко, али, стари слон само кружи на пушкомет око гробља.

Слонови поштују своје претке, поштују их веома, зато сви слонови и умиру на једноме месту.

Кад рекох да се понашам као слон, онда то није само песнички, већ и буквално.

Не удаљавам се много од гробља својих Предака.

Желим да овај свет у овоме животном току напустим онако како су то и моји Преци чинили.

Кажем својој деци, да ја не могу да идем упоредо и укорак са њима.

Идите ви, само напред и навише! –

На мене се обзирите!

Ви сте стреле, а ја сам лук!

Лук не може да лети за стрелом.

Лук је само на тренутак потребан стрели, да би стрела могла што више и што даље да полети.

 

07

Ми морамо, свим Бићем својим, да верујемо у то, да ће овај свет бити и лепши и бољи него што тренутно јесте.

Морамо да верујемо, не само зарад Себе, већ и зарад наших Потомака!

Ако истински верујемо, да ће овај свет бити и лепши и бољи него што јесте, он ће заиста и бити лепши и бољи него што јесте.

Напросто, ми ни на трен један, не смемо да посумњамо у то, да ће овај свет бити лепши и бољи него што јесте!

 

08

Снове вам нико украсти не може.

Ви сте оно што будни сневате.

Сневајте што лепше снове, да би вам и Живот био лепши!