(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Вера наших Предака происходи из Истине.

Истина је Присуство; Истина је Живот; Истина је Љубав; Истина је Доброта; Истина је Лепота; Истина је Светлост.

Вера наших Предака исијава из Јегра ПраСветлости; из Језгра Духовног ПраСунца.

Језгро Духовног ПраСунца зове се Сварог.

Бог Светлости, Бог Живота, Бог Истине.

 

02

Ако кренемо у духовну потрагу за пра-кореном, пра-језгром, пра-искром речи Сварог, онда ћемо доћи до тајинственог познања, да је из саме Речи Сварог –

рођен ПраЈезик ВедСрба Аријеваца, ПраЈезик Звездане Расе.

Ја, Овде и Сада, напросто, не желим да вам тумачим и разјашњавам, језикословно и песнички, Реч Сварог, већ ћу то препустити вама, вашој стваралачкој машти и видовитој уобразиљи, будући да се до самог познања Суштог Бића Речи долази једино на Унутарњем Путовању ка ПраИзвору Знања у Срцу Акаше.

 

03

Име сваког од ведсрбских Богова јесте по једна згуснута космичка, галактичка, звездана пра-слика.

Пра-слика је пра-образац, пра-матрица, пра-тип илити архе-тип, односно, оно што је Одозго пресликано НаДоле, што је из Унутарњег прерисано на Спољно.

Иза сваког имена ведсрбског Бога открива се по једно поглавње наше Велике Повеснице.

Наше Велике Повеснице, не само у ПросторВремену већ и у Вечности.

Постоји поглавље Сварога; поглавље Перуна; поглавље СвеВида; поглавље ДаждБога; поглавље Србоне; поглавље Мокоше; поглавље Велеса (Влеса); поглавље Љеља; поглавље Ладе; поглавље СтриБога; поглавље ДајБога; поглавље Ср(б)Бога.

Име сваког од ведсрбских Богова покрива по једно од дванаест сазвежђа у Великом Колу Рода.

По именима ведсрбских Богова схватићемо да наша Велика Повесница траје и бележи догађаје више од двадесет и четири тисуће година.

То је Време за које наше Сунце (Сварог) опише Круг, опише Коло, око Звезде Стајачице, око ПраСунца илити око Језгра Звезданог Јата, око Духа Стварања.

На том Кружном Путовању од двадесет и четири тисуће година, постоји Пут навише и Пут наниже, од по дванаест тисућа година.

На Путу навише, Човечанство узраста у Духу Стварања, а на Путу наниже, Човечанство се удаљава од Духа Стварања везујући се Вештаство, за Метерију (за МаТерију), будући да нема чврстог ослонца у Божанском Суштаству.

 

04

Са појавом јудео-кршћанства Човечански Дух је застао у духовном развоју.

Не само што је Човечански Дух закочен, залеђен и замрзнут у ових потоњих двадесет векова, већ је изгубио и оне Духовне Моћи које је имао (Пре) пре појаве јудео-кршћанства.

Европа се у последњих двадесет векова уопште није  духовно развијала.

Европа се истрошила на грозне верске и идеолошке ратове, на ратове у име мрачних и невидљивих твораца јудео-кршћанства.

Инквизиција, као круна јудео-кршћанства, јесте највеће зло које је биолошки преполовило а духовно посве урнисало Ведску (Аријевску) Расу.

Да јудео-кршћанство није запљуснуло и поробило Ведску (Звездану) Расу, ми бисмо, рецимо, имали сва ова помагала (овај компјутер и интернет) још у дванаестом веку!

 

05

Све ово што вам, Овде и Сада, писах у песничком надахнућу, ви сами проверите у Акаши.

Немојте мени веровати на Песничку Реч, већ сами проверите!