(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Знање оплемењено Љубављу прераста у БогоПознање.

Знање без Љубави није потпуно Знање.

Штавише, Знање без Љубави прелази у своју опречност, у своју сушту супротност.

Наши су Древни умели, у својему Бићу Суштом, да сједине Знање и Љубав.

Знање сједињено с Љубављу узраста у Мудрост.

Мудрост је круна Словесног Бића.

 

02

Није довољно само да Знаш, већ мораш и да Осећаш!

Знање узрасло из Осећања узводи Човека ка ПраСветлости.

Осећање је вечна потка Знања!

Човек без Осећања јесте човек без Љубави.

Човек без Љубави јесте човек без Душе.

А човек без Душе, бива, у сваком часу, спреман на свако зло дело.

 

03

Има Срба у којих одмах осетиш и препознаш Словенску Душу, Аријевску Душу.

Чешће у Србкиња, него у Срба.

Србска је Жена, упркос свим искушењима овога времена, успела да сачува Аријевску Душу.

Ретка је таква Србкиња, али их, ипак, срећем.

И то ме охрабрује!

 

04

Не смемо клонути Духом!

Не смемо клонути Духом, јер нисмо сами.

Има у Аријевској Русији на десетине милиона оних, који свим Бићем својим љубе Србе.

Они су наш Род.

Ми смо Један Род.

 

05

Кад год слушам руске изворне песме, мени затрепери Душа.

Чини ми се, на тренутке, као да слушам праисконе србске песме, које су се негде, на неким путима и распутима нашим, давно изгубиле.

Негде су се затуриле и изгубиле, али, нестале нису!

Ту су!

Песме Србске Душе, кроз мрачне векове јудео-кршћанства, успела је да сачува Руска Душа.

Зато ми затрепери Душа, кад год чујем руске изворне песме.

 

06

Ако Србија уђе у Европску унију, многи ће се Срби Аријевци иселити у Русију.

Као некад!

Како ово знам?

Речено ми је, и зато знам!

 

07

Први дан јесени.

На левој обали Дунава скупљам суварке за ватру.

Кад год изиђем на Дунав, сретнем се са својим Прецима који у Ирију Сварогову обитавају.

За њих је Дунав (Истер, Истар) био Света Река.

На Дунаву, осећам и знам, да нема ни Прошлости ни Будућности, већ само Овај Тренутак, само ово Вечно Сада.