(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Свака наша мисао, свака наша свесно изговорена реч, свако наше освешћено дело, претвара се у трајни, вечити и вечни светлосни запис у разним и различним поткама Простора, Времена и Вечности.

По томе смо ми сутворцима, суствараоцима са Вечним Створитељем, са Великим Духом Стварања.

 

02

Све битне и суштаствене ствари из Духовних Светова, примио сам у раном детињству.

Сва сушта, суштинска, суштаствена, животна и божанска Знања, мени су у том животном добу предата из Виших Светова Духа Стварања.

Могу искрено рећи, да сам учио само до седме године живота, а да сам, после тог доба, само обнављаво и утврђивао стечена Знања, онако како се утвђују градива у школи живота.

 

03

Присећам се живих слика из ранога детињства.

Имао сам пет година, када сам једног пролетњег дана пошао са дедом, који је био једна узвишена и племенита ратничка душа, да ми изблиза покаже земљу наших прадедова.

Небо је било праисконо плаво (такву праисконо плаву вагру одавно нисам видео!), високо и дубоко, са тек понеким титрајуће и заслепљујуће белим облаком понад рубежи светло зеленог горја.

Високо горе, по висовима горја, још су копнели пролетњи снези, сливајући се поточићима према бучној, брзој и моћној реци.

Држећи ме за руку, деда је, иако у годинама, корачао лаганим, одмереним а чврстим кораком горштака и ратника, орловским погледом зурећи у врхове горја, и нешто једва чујно, а неразговетно, скоро шапатом, говорећи самоме себи.

Био је и иначе шкрт на речима, као и већина древних горштака, које сам у детињству упознао.

Шта то говориш, ђедо? питао сам.

Ништа, снаго моја! То ђедо нешто са самим собом разговора.

Али си, ипак, нешто говорио, помирљиво додадох ја.

Деда ме погледа благим погледом са висине, одмери ме, осмехну се, почеша се по седој коси, и ућута.

После неколико тренутака, помилова ме по глави, па рече:

Рећи ћу само теби, а ти не причај ником.

Ово су Знања наших Великих Предака, која сам ја од свог оца а твог прадеда још у младости примио.

Док корачамо овако нас двојица, ја у себи говорим:

Овом земљом корачам ја са својим унуком; овом земљом корача мој унук са својим унуком; овом земљом корача мој чукунунук са својим чукунунуком; ово је Земља Перуна Врањеша, и свих потомака његових све до и најдаљега колена, и довека ће ово бити и остати Земља Перунова.

 

04

Прошле су многе године од тада; ђедо је већ одавно у Ирију Божанских Предака; а ја се у овај кишовит и суморан јесењи дан, присетих разговора са ђедом из ранога детињства.

Присетих се да је деда вазда уза се, за појасом, носио малу секиру са дугачком држалицом, попут секире коју носе шумари, или индијански ратници.

Том би секиром повремено куцнуо о камен, о дрво, о земљу, казујући неке тајинствене речи.

 

05

Сада ћу песнички да вам препричам шта је мој деда мени тог дана испричао, или још боље: да вам откријем оно што мој деда тог дана мени није испричао, а хтео је и желео да ми исприча.

То је древан посвећенички, магијски и шамански обред, то су Тајна Знања наших аријевских Предака.

Деда је тим тајним ведским, шаманским чином, уписивао своје Науме и Намере у потке Простора, Времена и Вечности.

Када се нађете на земљи својих дедова, и када разгледате имање и дедовину, ви шапућите у себи, из својега Унутарњег и Свесног бића, оно што је и мој деда шапутао:

овом земљом ходам ја; овом земљом ходају моја деца; овом земљом ходају деца моје деце; ово земљом хода далеко моје поколење и, ова ће земља заувек бити земља мојих Предака и Потомака.

 

07

То је магајски, шамански запис.

То је најбоља духовна, дејствена и енергетска заштита.

То су Тајна Знања ведских и аријевских народа.

Ја вам овде откривам неке Тајне наших Божанских Предака, које разумете само ви, ВедСрби и Бели Срби, а које неће разумети наши врази и душмани, зато што они нити верују у то, нити, пак, читају наше списе.

 

08

Одмах ћу вам рећи нешто тајинствено и онострано.

Земљом Перуна Врањеша, а то је у пречнику од дванаест километара у плаветном горју између Златибора и Јавора, у последњих сто и педесет година није прошла ниједна туђинска војска.

Ту Земљу нико од мојих рођака, а неки су то страсно желели, није могао никоме од туђина да прода.

Долазили су разни трговци, нудили велике паре, али су сви, из неких тајинствених разлога, убрзо одустајали.

Оно што моји рођаци не знају, а што знам ја, та Земља је од мојих Предака давно заштићена.

И, ако би се догодило (а догодити се не може!), да неки туђинац дође на ту Земљу, убрзо би се разболео и, умро!

И у пролеће 1999. године, када су падале бомбе по Србији, на Земљу Перуна Врањеша није пала ниједна бомба.

Падале су бомбе изван рубежи Земље, али на саму Земљу – нису!

 

09

Сва су ова Тајна Знања некада била жива у нас.

Жива су и дан-дањи у неких, ретких, ВедСрба Аријеваца.

У оних ВедСрба који нису поробљени јудео-кршћанством.