(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Кад сам био дете, веровао сам да је свет одраслих –

Свет Истине, Лепоте, Доброте и Љубави!

А када сам порастао, схватио сам, да одрасли људи живе у свету лажи и опсена, у свету обмана и превара, у свету прељуба и кривоверства.

Да свако свакога лаже, да свако свакога поткрада, да свако свакога оговара и потајно мрзи.

Схвативши и освестивши то, кренуо сам Путем буђења и освешћивања, Путем стварања својих песничких унутарњих пространстава и светова, Путем великих посвећеника Љубави, Доброте, Истине и Лепоте.

 

02

Једног мог пријатеља, приупита један човек: како то да Драган Симовић није успешан?!

И пре овога, чуо сам толико пута, од разних и различних људи, ово исто питање.

Људи се увек питају, и нека се питају!

И сам се питам, и вазда изнова чудим –

како себи, тако и ономе што пита.

Заиста, нисам успешан –

а нисам ни рођен да будем успешан,

нити, пак, жалим што нисам успешан!

Нисам на свет дошао да будем успешан, већ да бих обавио Задатак који ми је још пре рођена задат.

Да певам и сневам, и да се радујем Животу.

Да се радујем Лепоти и Дивоти Бића и Суштаства.

Да познам Љубав, и да живим Љубав.

 

03

Византије никада било није!

Много је обмана и превара у званичној светској повесници; много је лажи у свету којим владају људи  лажи.

Византија је измишљена у седаманаестом веку, да би се затурила Истина о ВедСрбима, о Белим Србима Аријевцима.

Византију су измислили ватиканско-германски калуђери, јудео-кршћански жреци и врачи.

Они много што-шта умишљају и измишљају, лажући тако и себе и свет.

Нема потребе да читате књиге о Византији, будући да Византије никада ни било није!

Зашто вам ово кажем?

Зато што сам у младости читао силне књиге о Византији, а боље би ми било да ниједну прочитао нисам!

Могао сам за то време да читам неке много лепше и вредније књиге из Акаше.

 

04

Сва су људска имена на води записана.

Тако говораше Велики Тесла.

Ако се не сједине са Бићем Свих Бића, са Великим Духом Стварања, и са Мајком ПраВасељеном – сва ће наша имена заувек остати на води записана!

Само онај Човек који се одрекне својега малог, себичног и скврченог ја, и сједини са Великим Бићем и Суштаством, ући ће заувек у Мајку Акашу.

 

05

Диван јесењи дан.

Жуте и румене крошње дрвета, у мојему врту, и около мојега врта за тиховање.

У јесен ме вазда опхрва сета.

Сета, незнано откуд!

Сета и радост, у исти мах.

Сета помешана са милином.

 

06

Лете ждралови!

Сетих се ждралова из далеког детињства.

А на тренутак ми се учини, да је то било у једном ранијем, давно минулом, животу.

Било је то у позну јесен, пред први снег, у сутон сетан, магловит и суморан.

Ништа на небу нисам видео, али сам однекуд из даљине чуо ждралове.

Ждралови ме, и дан-дањи, подсећају на нешто тајанствено, тајинствено, древно и далеко.

Подсећају ме на Стриборију, на СрбИрију.

Подсећају ме на Древне Претке!