Вечерас ћу се грлити

са Аријаном из Тијаније

Охој Аријано Аријано!

Још ни врх Јелице планине

Нисам сасма преходао

А већ си ме учинила целим!

 

*

И ви имате своју полу –

Аријану љубну и љубовну

Ослушните танани и чезни зов

Из дубина ваше пребогате душе

Који титра као вилински пев

Зов и пев од почетка времена

 

Отворите доњу згусну тачку

У светлој свери своје душе

И онда – смели и усправни

А срцем као цветак отворени

Раширите хармонику плућа

Лакоходно циљајте одају девушке

 

 

 

*

 Шапућу наши сплетени прсти

Једвачуј певушак милка нам душе

Знам Аријано да си моја – да смо Једно

Тоне наше срце згусно од љубва

У највећу љубав што се Вечност зове