(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Дужност песника јесте да подиже Дух Рода и Племена.

Да буди и освешћује, и да оплемењује душе својих ближњих.

Свака поезија, свака уметност, вреди само онолико колико оплемењује душе ближњих, и колико је кадра да уздигне Свеопшти Дух.

Све друге приче о поезији и уметности постмодерних теоретичара и надобудних критичара, јесу усаглашене са рептилијском пропагандом за заглупљивање и сатирање раса и народа.

 

02

Уметност није ругање Духу, већ прослављање Духа!

Ово што Рептилија данас представља као модерну и савремену уметност јесте ругање Духу Стварања, ругање Створитељу, ругање Човеку и ругање Роду.

Али, будући да сте ви пробуђени и освешћени, и да  умете да разликујете Поезију од „поезије“, и Уметност од „уметности“, стога све теже (у вас, и код вас), све мучније, и пролазе њихове (рептилијске) подвале.

Зато они и јесу у расулу и у паници.

Због тога и доносе бесловесне законе о „политичкој коректности“ – законе којима желе све вас, и све нас, да ушуткају, јер су јадни, бедни и ништавни.

Али, ми знамо (а довољно је да ми знамо!) да нас неће ушуткати.

И, не само што нас неће ушуткати, но ћемо, из дана у дан, бивати све гласнији, све снажнији, и све моћнији.

Како ми будемо јачали и снажнили, тако ће они бивати све слабији и све немоћнији, тако да ће, за мало времена, бити посве распршени и протерани из Простора и Времена, протерани из Живота.

 

03

Имам осећај, заиста, да све ово већ знате, али вас, ипак, само подсећам!

Све законе данас, у свим држава европским, као и на свим иним континентима, пишу идиоти и дебили.

Идиоти и дебили – најбедније слуге Рептилије.

Зато рушите њихове идиотске и дебилске законе!

Рушите их својом будношћу и освешћеношћу, рушите их својим достојанством и знањем, рушите их својим презиром и подсмехом.

Ви сте Закон, а они су само сенке и утваре!

 

04

Данас ми се, док сам тиховао у свом врту, јави М. Н.

Јави ми се једна пробуђена и освешћена расна Србкиња.

А таквих, као М. Н. – из дана у дан, из часа у час –

бива све више, и више!

То ме радује, веома.

Диван се (и освешћујући!) разговор догодио, са овом самосвојном и самобитном, словесном и освешћеном Србкињом.

Од Ње сам заснао нешто што до данас нисам знао.

Зато и кажем, да смо сви ми, ако смо пробуђени и освешћени, учитељи једни друга.

 

05

Наша Вера происходи из Галактичког Језгра.

 Наши су Древни примили Знање Богова, што се, у Златно Доба Стриборије, низвело на Земљу.

Отуда је наша Вера –

усаглашена и усаображена

са Језгром Звезданог Јата.

Кључ за Тајна Знања Богова – јесте

ведсрбски (прасрбски) језик!