Крени путем румених ветрова

и стићи ћеш у земљу белих вилењака;

и открићеш језеро вилинских снова;

и у сновима наћи ћеш себе,

давно изгубљеног у свету опсена.

 

У праскозорје лови ветрове,

а у сутон вилин-снове;

заплови на облаку понад горја;

и плеши са звезданим

 јатима под водом –

 

на дну језера од росе месечеве,

где зрцале се ројеви свитаца

 давно уснули у вилин-косама.

 

Пронађи бескрај у шкољкама снова

 које су снили бели вилани

у прасак зорја на почелу света

када се рађаху богови и људи,

и када појаху сва бића сушта

 дивотну песму звезданих јата –

 

 што се роје и навиру,

што жуборе и извиру

из тишине и дубине,

из празнине и пунине.