(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

У сваком пробуђеном и освешћеном човеку, налазим и препознајем себе.

 И сваки пут се истински обрадујем, кад год се сретнем са тим незнаним и тајанственим човеком у којему ћу препознати себе.

Иако смо незнани, далеки и тајанствени један другом, ми се, ипак, однекуд одавно знамо.

Знамо се, зацело, из неких ранијих животних токова, из давнашњих тајинствених пространстава СрбИрије, из времена-правремена када су сва ведска, европска и аријевска племена обитавала и живела заједно – као Један Род, као Једна Звездана Раса.

 

02

Има један пробуђен и освешћен човек, по имену Варг Викернес, чије поетске чланке, и лирске записе, читам са искреним, тајинственим и дубоким уживањем.

У његовим надахнутим и освешћеним записима, налазим и препознајем самога себе, препознајем своје песничко биће, препознајем своју лирску словенску душу, препознајем своје праисконе снове и визије.

Читајући Варга, као да читам самога себе –

 али једног новог и другачијег себе! – са нордијским тајинственим, оностраним и бајковитим искуством.

На тренутке ме Варгови сликовити лирски записи подсећају на руске прасловенске бајке и каже, или, пак, на древне србске митолошке приче и приповетке.

 

03

Одувек су, и од сваке власти, бивали прогоњени они који буде и освешћују племена и народе.

Зато и није никакво чудо што прогоне и Варга Викернеса.

Он је опасан по све оне мрачне владаре из сенке, који су наумили да поробе европски стваралачки ум и дух, те да од божанских и словесних бића, племена и народа, створе потрошачка крда и стада која се ни по чему неће разликовати од иних бесловесних и  животињских врста.

 

04

Варг је, управо по својим надахнутим и освешћујућим чланцима и лирским записима, одавно запажен и присутан у Србији, и то превасходно међу пробуђеним и освешћеним ВедСрбима, који се враћају србској древној Вери, србским Боговима, србском Предању и србском Миту.

Његови чланци и лирски записи, у преводу и препеву Александра Маслара, делују тако поетски и уметнички снажно, изворно и самосвојно, тако да, на тренутке, имам утисак, као и стваралачки доживљај, да Варг Викернес пише на древном србском језику.

Овим сам, наравно, желео да подржим Александров посвећенички рад на превођењу (и препевавању) Варгових поетских и лирских дела.

 

05

Иако Варг и ја имамо доста тога заједничког у појимању и виђењу, у поетици као и у мировозренију, ми се, зацело, у нечему и разликујемо; али су то оне тајинствене и оностране разлике које нас узајамно обогаћују и оплемењују.

Разлике су, између осталог, и у томе –

што је Варг нордијски, викиншки трагалац и посвећеник, а ја ведсрбски, прасловенски, песник, тајинственик и ловац на снове.

Не знам какав бејаше пут, и каква животна судбина, Варговог племена, али моје племе, и племе мојих предака, биваше у вечном и непрестаном рату против злих врага и душмана, у непрестаном посвећеном и светом рату, који је давно започео и који још (увек) траје.