(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Оно најлепше и надивотније што је изнедрио србски стваралачки дух у вековном робству под туђинима –

а то су епске и лирске народне (усмене) песме –

 није било надахнуто јудео-кршћанством, већ древном србском Вером, древним србским Предањем.

И, опет, ако погледате свеколико србско песништво, свеколику србску уметност и духовност у последњих десет векова, видећете да најдивотнија остварења нашега стваралачког духа одишу древном Вером, древним Предањем, напросто – Душом Древности.

 

02

У јудео-кршћанској Европи вековима бејаше залеђен песнички и стваралачки дух Европљана.

Јудео-кршћанска инквизиција убила је сваки песнички и стваралачки занос Европљана; убила је сваку лепоту и дивоту стваралачког бића; убила је сваку животну радост и, убила је сваки смисао живота и живљења.

Европа вековима бејаше прекривена тамом јудео-кршћанства, а из те таме јудео-кршћанског ништавила провејаваше метафизичка студен и грозота космичке пустоши.

Они који величају јудео-кршћанску Европу – величају европски нихилизам!

Само је из јудео-кршћанства могао да се роди европски нихилизам, јер је управо јудео-кршћанство убијало сваку животну радост и сваки смисао живота и живљења у вековном робовању Европљана.