ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Нека нашу сваку мисао прати одговарајуће осећање, а мисао и осећање нека се заједно у живе слике претачу.

Тада ће наше мисли, наша осећања и наше живе слике имати чудесну моћ, чудесно божанско исцељујуће и животодајно дејство.

Ако смо, рецимо, болесни, а то нам се свима повремено дешава, замислимо да смо здрави, али истовремено тој мисли придодајмо и осећање здравља – осећајмо се здравим! – па онда идимо даље, стварајући живе слике које одражавају наше здравље.

У тим живим сликама, у тим јасним визијама, ми стварамо како сами себе тако и свет у којему обитавамо.

 

02

Ми смо самима себи најбољи лекари и исцелитељи.

А може се и овако рећи: ми смо самима себи једини истински лекари и исцелитељи.

Наш Створитељ, наш Дух Стварања, као и сви наши богови и преци, заједно учествују и дејствују у нашему оздрављењу и исцелењу – кроз нас, кроз наше унутарње суштаство, а преко наших мисли, осећања, речи и слика.

 

03

Моји лирски записи нису моји савети вама, јер ја никога нити умем, нити, пак, желим да саветујем.

Нисам рођен за то.

Моји лирски записи јесу записи из Акаше, које моје унутарње биће преузима и прослеђује истовремено и мени и вама.

Могло би се и овако рећи: моји лирски записи јесу наши записи, записи свих нас – нас који јесмо, нас који смо били, и нас који ћемо бити.

Сви смо ми једно звездано духовно јато.

Сви сте ви – ја, као што сам и ја – сви ви!

 

04

Из ваших коментара провејава чистота ваших душа.

Ваших праисконих девичанских душа.

То осећам и препознајем, у трену.

Иза сваког коментара који пишу Јадранка, Милица, Зорка, Драгослав, Соко са Велебита и други наши сродници, ја видим своје лице одражено у духовном зрцалу, у духовном суштаству и битију вас – ближњих!

Сваки ваш коментар јесте основа и потка за неке нове и  будуће лирске записе које ћемо, као што већ рекох, заједно стварати и писати.

Јер реч заједно значи – за Једно!

А Једно је Божанство, Бог, Створитељ, Дух Стварања, као и сви ми, као и сва бића сушта у свим световима.

 

05

Рекох вам, и записах, да нећу, да не желим, и да не могу више, да пишем о ружним стварима и појавама у свету, као и у нашему окружењу.

То не значи да ја попут ноја завлачим главу у песак – напротив!

Све то видим, снимам и освешћујем, као и ви, као и многи други.

Али ја знам, као што и ви већ знате, да то свеколико зло у свету, нећемо победити тако што ћемо размишљати, говорити и писати о њему.

Заиста, тако га, и на тај начин, победити нећемо!

Победићимо га, зацело победити, само ако будемо размишљали, причали и писали о доброти, о лепоти, о дивоти, о љубави.

Ако изиђемо, заувек, из тог света сенки и утвара, и почнемо градити и стварати властити свет праисконе љубави и божанске светлости.