Драган Симовић: Повезан са Акашом


P1200813Лирски записи

 

Драгославу Бајагићу, вечитом путнику кроз унутарња звездана јата.

 

01

Када бацимо поглед кроз човечанску светску повесницу, онда видимо да нису увек побеђивали јачи и бољи, већ, најчешће, они у којих бејаше више зла.

За победу није довољна само неустрашивост, храброст, издржљивост, снага и оружје, већ је за победу, канда, најпресудније зло, како у човеку појединцу, тако и у народу.

Не може да убија онај човек, ма колико био храбар, јак и моћан, ако нема зла у себи, ако по природи није зао.

Што се односи на појединце, то се односи и на племена, родове и народе.

Све оне дивље хорде, сва она варварска крда и чопори, све оне освајачке војске кроз многе векове нису побеђивале зато што су биле ратничког и витешког духа, већ зато што су то биле војске саздане од болесне мржње и великог зла.

На свим бојним пољима зло је вазда пресуђивало и побеђивало.

Ратове су увек губили они народи који нису могли да понове злочине својих непријатеља.

 

02

Званична човечанска светска повесница јесте пуна обмана и опсена, те свесних или несвесних кривотворења.

Кроз многе векове, управо су заувек нестајали они народи који су у том добу били на највишем духовном и културном ступњу.

Одавно  су са лица Земље нестали управо они народи који су највише задужили човечанство, они који су највише умних и духовних вредности подарили људском роду.

Није у питању ни мудрост, ни снага, ни храброст, већ, превасходно, зло!

У свим ратовима, у свим биткама – зло је ликовало над добром.

Ову истину, ову сушту истину, многи учени људи превиђају.

 

03

Овај свет је тако устројен, да је у њему добро вазда на губитку.

У сваком рату између добра и зла, зло ће увек изићи као победник.

Срби су одувек били убијани, сатирани, затирани и прогоњени са својих вековних огњишта, не зато што су слабићи и кукавице, већ зато што немају ону количину зла коју имају њихови душмани.

Срби су храбри и неустрашиви, Срби су јединствени ратници и витезови у духу, у срцу, у бићу своме, али Срби губе битке, некад и ратове, само зато што по природи својој нису зли.

 

04

А сада да разјаснимо нешто што није предметом позитивистичког и материјалистичког учења, нити великих егзотерних религија, већ једне тајне духовне науке, рођене на Пупку Света, међу синовима и кћерима Звездане Расе.

Сви смо ми у овај свет дошли по задатку од виших духовних бића, те са овог света одлазимо онда када обавимо свој задатак.

Што се односи на појединце, то се односи како на племена и народе тако и на расе.

Не само да верујемо, већ и знамо, да је Живот вечан, заиста вечан.

Али тај вечан Живот није нам дан да бисмо га проживели само у овоме свету, само на овој Планети (која некада бејаше Звезда), само у овим појавним и видљивим пространствима, већ се вечан Живот прелива на све светове, видљиве и невидљиве, на сва звездана јата, видљива и невидљива, на све космосе, видљиве и невидљиве.

 

05

Да бисмо могли негде другде да се појавимо, да се родимо на некој новој планети (некој Новој Земљи), у неком новом сунчевом систему, у неком новом звезданом јату, ми пре тога морамо овде да умремо, морамо одавде да одемо.

Оно што овде видимо и појимамо као смрт, то се тамо негде далеко, у некој новој галаксији, види и појима као рођење.

Смрт у овоме свету, није смрт за друге светове.

То је само смрт овде и сада, а рођене се, истовремено, дешава с ону страну Обзорја Догађања.

 

06

Све ово што се у последње време дешава са нама Србима, указује ми на нешто суштаствено што превазилази сва учења овога света.

Имам предосећај, дубоко осећање, да су Срби, и као Народ и као Раса, обавили свој задатак на Земљи, у овом сунчевом систему, у овој галаксији, у овим појавним пространствима.

Ја говорим из осећања, из срца, из унутарњег бића, а не из ума, из знања и сазнања.

Живот је вечан, заиста вечан!

Да бисмо могли да видимо и доживимо друге далеке и тајинствене светове, ми пре тога морамо да одемо одавде, да напустимо овај свет, и ова пространства.

Морамо за овај свет да умремо, да бисмо били рођени за неки далеки и онострани свет.

Све су ово осећања и виђења једног песника, који је својим срцем повезан са Акашом.

Један коментар

  1. Драгослав Бајагић's avatar
    hajduk1942

    Пијатељу мој, зло је болест! Само болестан човек може да буде зао.

    Не могу да замислим Србског домаћина као злог човека
    Не могу да замислим Јапанског самураја као злог човека
    Не могу да замислим Кинеског мандарина као злог човека
    Не могу да замислим Руског мужика као злог човека

    Али могу да замислим мрачни угао планете где влада зло
    Сво зло је тамо, долази отуда и шири се као опасна зараза
    Свака болест па и зло може да се излечи
    Уздам се у горе наведене лекаре
    Лечење само што није почело

Оставите одговор на hajduk1942 Одустани од одговора