Лирски записи

01

Ако сте будни и освешћени, нико вас поробити не може.

Будност и освешћеност чини песника песником, ратника ратником, господина господином.

Ниједан непријатељ, ниједан враг, ниједан душманин не може поробити будног и освешћеног.

Може га убити, али га не може поробити!

Смрт за будног и освешћеног није крај, већ један нови почетак.

Зато што је будан и освешћен већ изишао из пролазног земаљског живота и крочио у вечан живот Свароговог Неба.

Он ходи, он корача Земљом, али га Небо држи.

Држећи се Неба, држећи се вертикале која га повезује са Небом, он је већ превазишао осми узрочно-последични ступањ живљења и бивствовања.

Он бива и обитава у свету, али није од света, и није подложан и подређен свету.

 

02

Србија је поробљена земља.

То сваки словестан Србин види.

Поробљена, лукаво и подмукло; поробљена изнутра и споља.

Но, то за нас уопште није важно.

Земља се може, освојити, поробити и изгубити на неко време, али је важно сачувати Душу и Дух Народа.

Важно је сачувати Свест и Самосвест.

Важно је сачувати Језик и Културу.

Ако то сачувамо, онда смо непобедиви!

 

03

Има доста Срба који не виде и не схватају да је Србија поробљена, да је Србија под окупацијом.

О таквим Србима немојмо ни размишљати!

Такви су Срби одувек били притајени и подмукли непријатељи будних и освешћених Срба.

Размишљајмо о себи и о својој породици; размишљајмо о оним будним и освешћеним Србима с којима ћемо се удруживати и заједнички, тихо и мудро, дејствовати против наших душмана.

Дејствовати изнутра, из свог унутарњег бића, из Свести и Самосвести.

 

04

И данас сам боравио на Дунаву.

Дивно је, сунчано и топло ових дана на Дунаву, као у пролеће.

Још лепше, и још топлије него у пролеће!

По повратку са Дунава, сео сам да вам пишем ове лирске записе.

Да вам предам и пренесем оно што је моје унутарње биће стварало, док сам ја тиховао на светим водама Дунава.

Кажем: на светим водама Дунава, зато што Дунав, заиста, јесте света река, света и моћна словенска река.