Драган Симовић: Будност и самосвесност
Лирски записи
Соколу са Велебита
01
Вековима већ, све мрачне и демонске силе овога света, покушавају да сломе Дух Србства.
Све зло овога света удружено је у вековном рату против Србства.
Нема зла у свету које није покушало да сатре и затре Србство.
Дивље хорде, варвари, вандали, Азијати, Турци, Латини, јудео-кршћани, усташе, комунисти, глобалисти, и сва тајна и црна браства овога света – све то већ вековима сатире и затире Србе.
Нема религије, нема идеологије, нема политике и геополитике која није против Срба и Србства!
Да ли смо то схватили и освестили?
Да ли смо схватили и освестили да, што се Срба и Србства тиче, нема никакве разлике између усташства и комунизма, између јудео-кршћанства и ислама, између Ватикана и Брисела?
02
Зашто све зло овога света вечито ратује против Србства?
Зашто је србомржња једина неизлечива мржња?
Од свих мржња људи могу да се, пре или доцније, на овај или онај начин, излече, само се још нико од србомржње није излечио!
Србомржња је најснажнија и најдубља мржња која може да овлада бићем појединца и народа.
Србомржња је тако снажна и дубока, да посве помрачи ум, разум, душу и свест онога у чијем је бићу рођена.
Народи у којих је рођена србомржња, вековима остају препознатљиви управо по србомржњи.
Србомржња, за разлику од мржња према неким другим народима и расама, остаје за сва времена.
03
Сваки словестан, пробуђен и освешћен Србин, мора тога бити свестан у свакоме трену: србомржња је најтежи вид умне, душевне и духовне болести, те да је као таква – неизлечива!
Вековима су једни народи ратовали против других народа, једна раса против друге расе, али су сви ти ратови трајали неко време и престајали, потом би долазило до помирења, па и до узајамног пријатељства, као да те расе и као да ти народи никада и нису ратовали између себе.
Са престанком рата, нестајала је и нетрпељивост, али тако дубоке мржње једних према другима – никада није било.
Једина трајна мржња према неком народу, према некој раси – јесте србомржња!
Да ли сте о овоме икада размишљали?
04
Не смемо се више понашати као да смо малоумни и бесловесни.
Не смемо, попут ноја, да завлачимо главу у песак, и да кажемо да нема више србомржње.
Србомржња је вечита.
Једном рођена у неком народу, србомржња остаје за сва времена!
05
Једино будност и самосвесност може да спасе Србство.
За спасење Србства нема другог пута, осим Пута навише.
Пут навише јесте Унутарњи пут који води ка Извору Живота.
Сваки онај Србин који жели да се спасе, мора посвећенички да ради на усавршавању свих својих божанских дарова; мора свој живот да посвети спасењу; мора да препозна и открије Божанство у себи; мора од човека да се уздигне до Бога.
06
За спасење Србства постоји само Србски Пут, Србска Вера, Србско Знање, Србски Завет, Србски Ум, Србска Свест.
Све што је туђинско, то је противно Србству.
Туђинске вере и туђинска знања – све то изнутра разједа и разара Србство.
Јер Србство није зачето на Земљи, већ у Језгру звезданога јата.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Размишљам пријатељу, размишљам. Далеко од тога да нас сви мрзе. Мрзитељи нас се плаше, најчешће справом јер знају да их чека казна. Врло често, док сам разговарао са несрбима за које сам знао да нас мрзе или још горе, презиру, после разговора, осетио сам да су почели да ме поштују. За поштовање се треба изборити а не измолити. За један народ знам да према нама осећају дубоко поштовање. То су Јапанци. У нама виде последње Самураје. Чудно, од увек сам се осећао као Самурај.
Драгославе, ово као да си преписао из мог унутарњег бића!
Твој коментар се прожима са мојим лирским записима.
Штавише, твој би се коментар могао придодати мојим лирским записима.
Ту смо да допуњујемо једни друге!
Пријатељу мој, да ли се сећаш еуфорије жутих ”револуционара”, њихових раздраганих лица мале деце у продавници бомбона са дозволом оца да једу колико хоће и на пуне све џепове и капу? Били су на врху несвесни да их чека стмоглави пад. Где су сад они? Ено их у септикој јами где избезумљени хране једни друге садржајем који им допире до грла.
Вечерас је код мене био добар друг из Чилеа, официр Чилеанске армије до пада Аљедеа. Због тога је напустио Чиле и дошао у Шведску. Причао ми је много о предсказањима Инка која су записана у камену. Питао ме је шта мислим о илуминатима на шта сам одговорио да неће још дуго. И они су на самом врху, још више не могу. Само што се нису стрпоштали у Космичку Септичку Јаму. Писетио сам се и одговора Едит Пјаф на питање ко влада светом: Јевреји, педери и слободни зидари је био њен одговор! Сад знамо чију дреку ћемо слушати из Септичке Јаме.
Светом владају они који не владају собом.
Много је лакше владати светом, владати другима, него ли владати собом!
Само они који не могу да владају собом, желе да владају другима.
Али, свршено је с тим!
Већ је наступило Ново доба галактичке духовности.