Лирски записи

 Посвећено једној дивној и племенитој Гордани.

01

Наступило је Ново доба и, ништа више није као некад.

Све се убрзано мења, како на Земљи, тако и у звезданом јату, у самом галактичком Језгру.

Ново доба јесте доба галактичке и божанске духовности, лепоте, доброте, љубави и стваралаштва.

Све старо мора да отпадне, да сагори, да нестане.

Много је зла, много патњи, много туге бивало у Старом добу.

Било је толико вапаја, јаука и боли, да Мајка Земља, напросто, то више није могла ни да слуша, ни да гледа, ни да трпи.

И зато је Мајка Земља призвала у помоћ висока духовна бића из Језгра Галаксије, да помогну и њој као и нама, као и свим иним бићима што обитавају на Земљи.

 

02

Речено је: или ћемо постати виша духовна бића која ће да сарађују са Великим Духом Стварања или нас, у противном, више неће бити!

Човечанство је, такво какво јесте, са својим противприродним злом, превршило сваку меру.

Једноставно, Мајка је Земља повукла црвену линију и поручила: или ћете бити духовна и божанска бића, или ћемо вас, заувек, исписати из галактичке Књиге Живота.

Морало је то да се пресече.

Јер, да се то није пресекло, онда би се догодио или свеуништавајући атомски рат, или, пак, еколошка апокалипса.

 

03

Последњих неколико векова, ми се уопште нисмо понашали као словесна, као божанска бића.

Живели смо у мржњи и злу, живели смо за мржњу и зло.

Прогонили смо, мучили смо и убијали једни друге онако како то ни дивљи зверови не чине.

Свршено је с тим.

Јер да није свршено с тим, било би свршено са Мајком Земљом.

 

04

Она бића која пристају и желе да сарађују са Великим Духом Стварања, биће посве изнутра прочишћења и подигнута у раван божанских и галактичких посвећеника, док ће бића која одбијају да сарађују са Духом Стварања или бити стављена под старатељство виших божанских светова, или, пак, протерана са Лица Мајке Земље.

 

05

Сви разговори, као и сви видови општења, између човека и човека, између бића и бића у Новоме добу одвијаће се преко чакре срца.

Све ће ићи од срца ка срцу, од душе ка души.

Више се неће говорити ни из грла, ни из ума, већ само из срца.

Реч ће се рађати у срцу, и реч ће срцем говорити.

А говорити из срца и срцем, значи говорити из Истине, и живети у Истини.

 

06

Ако је речено да све старо мора да умре и нестане, онда то значи да је прошло време превара, обмана, лажи, мржње и зла.

Надаље, то значи, да је и време политике и политичара прошло.

Ништа се у Новоме добу неће политички решавати, јер је и политика оваква каква јесте изум људи лажи и људи зла.

Маните се политичара и, заборавите на политичаре!  Они су сенке и утваре Старога доба.

Ни ја, у својим лирским записима, нећу више да се бавим њима.

Кад год их споменем, осетим како прљам ову лепоту лирских записа.

 

07

Ми смо створени за виша духовна бића.

Ми смо створени за божанства, за богове и богиње.

Ми смо од Створитеља створени као бића љубави и као бића стваралаштва.

Ми морамо да се вратимо Првобитној Светлости, и да будемо бића светлости, бића што светле у тами.

Ми морамо да схватимо и освестимо да је Живот највећа светиња у свим световима, у свим звезданим јатима, у свим пространствима ПраВасељене.

Морамо да схватимо и освестимо, да живети значи – живети са вишим и божанским Смислом!

 

* * *

 

Ово испод трију звездица избришите када прочитате, да нам не би кварило ову дивоту лирских записа.

Имам мобилни телефон који се често гаси.

Дешава се да, у трену када ме неко позове, намах „пукне“ батерија, те не могу да успоставим везу све док телефон не ставим на пуњач.

Ово вам казујем стога да, кака се то догоди, не помислите да сам намерно прекинуо везу.

Ја сам од оних посвећених песника који с љубављу разговарају са својим читаоцима, као и са свим  људима, као и са свим иним бићима.