Велика Тишина,

Пра – Васељенски Велики Сан,

Вечна Потка, Прагустина Свега и Ничега,

Онамо Где се Простор и Време враћају у Пра Клицу,

у Пра Заметак,

Где је Све – Ништа, и Где Ништа не бива Ништа.

Ту Сва Звездана Јата и Свеколики Светови

постају само Једна Једина

Изви Искра Пра Живота;

Ту Све Мисли, Све Речи и Сва Дела

бивају само Један Једини Дах Великог Створитеља,

Пра Узрока и Пра Суштаства.

Ту нема Простора и нема Времена;

Ту нема Прошлости и нема Будућности;

Ту постоји само Велико Вечно Сада;

а ми не знамо што је То Сада!

Ту Све стаје и Све престаје,

али никада не нестаје,

јер Ништа не може нестати,

јер Ништа не може бити –

Ништа!