Шеснаесто мудрованије из Тијаније

 

*

Пројава Вечности

Истински живот човека почива у Свести и у Сада. Свестан човек, свестан

садашњег трена, осећа радост у срцу, у души, а њу побуђује и одржава

доток силе Љубави, доток Вечности, кроз вечну ћелију на срчаном центру.

Ова сила улази у срце и одржава непрекидни рад срчаног мишића, и одржава

цело наше биће. Сваки мишић нашег тела има ограничено време рада, после

кога му је неопходан одмор, а срце ради све време. Тајна је у сили Љубави.

У сили Љубави налазе се све тајне овосвета и оносвета, тајне свих светова,

и тајне свих стања свести. Осетите доток Вечности кроз вечну ћелију као поветарац, као лахор, као пев птице певалице, као топлоту, као умилност…

* *

Вечна шара

 

Пази шта мислиш, осећаш, радиш, говориш! Судбину одређује резултанта ових

eнергија. Посебно је тешко контролисати мисли. Оне су жешће и од дивљих коња, жешће су и од лавова, тигрова, гепарда, рисева, курјакова. Треба много рада, много стрпљења, на припитомљавању дивљих звери које ричу кроз мисли. Звери ричу кроз стални унутарњи дијалог. Посебно су активне у временима које не можемо да контролишемо – пре него што заспимо, и ујутру, када се још нисмо разбудили. Унутарњи дијалог је, уствари, паралелни живот, опијеност илузијом. Тада дивљају страсти, комплекси, љутња, бес… Унутарњи дијалог односи много енергије узалуд. Горе од тога је што се уписује у потку, шести елемент, у виду сувислих чворова, а потка све памти и све враћа на поправку, кроз судбину. Стога пазите шта мислите, јер мислима бирате и стварате боје за шаре и зашарке на вашем ћилиму живота.

* * *

Говорите срБски …

Прва књига Мојсијева, глава 11.                                                                                                         1. А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.                                                           2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи  С е н а р с к о ј                                                               и населише се ондје.                                                                                                                             4. Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба,                               да стечемо себи име, да се не бисмо р а с–ијали по земљи.                                                                    5. И Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.                                        6. И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити,               и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.                                                                                  7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумију                                                        један другога што говоре.                                                                                                                 8. Тако их Господ  р а с у  оданде по свој земљи, те не сазидаше града.                                     9. За то се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље,                                   и оданде их  р а с у  Господ по свој земљи.

Велика је мудрост разумети библијске текстове. Они су многозначни, слојевити и садрже огромна знања, која превазилазе овоземаљска. То потврђују многа научна открића инспирисана библијским тврдњама. Има много примера која то доказују. То је друга тема. Наша тема је  ј е д а н  језик. Библија јасно каже да је народ који је говорио један језик дошао у Вавилон од истока и да је направио кулу, за коју се не каже која јој је сврха. Акаша записи кажу да је ту био велики центар за разна, па и за астрономска истраживања, и да ју ту био инсталиран многомоћан рачунарски систем. Рачунарски систем, о коме говорим, је био повезан са духовним рачунаром. Језик којим је  г о  в о р и о  тај народ, и језик којим је  г о в о р и о  рачунар је био срБски,  п и с а н а  с л о в а р и ц а, с р б и ц а.  У то време је био један језик и цео га је разумео. Тим језиком је исписан цео један зид на Вавилонској кули, док су други зидови били исписани са распаднутом србицом, деловима слова србице, хијероглифима. То је открио један италијански научник кога су због тог открића србице на зиду куле изопштили из истраживачког тима, а ово откриће одмах сакрили. Како је пометен језик? Како је то урадио Господ? Ко је тај Господ који је могао да помете језик? Не знам ко је он. Можда ви имате идеју. Библија каже да је помео језик, односно имао је знање да помете рачунарски језик. Из тог времена, времена изградње Вавилонске куле потиче крилатица: Говори србски да те цео свет разуме. И верујем да је то језик стварања. Не верујем да је Бог мислио, осећао и радио – читао, узимајучи два или три слова за један глас. Говорите србски, изворни језик, интергалактички језик, и бићете у духовном нивоу, будни. И сви ће разумети једни друге јер ће мислити, говорити, осећати, и читати једнозначно.                                  – Не оговарај, не сумњај, не уходај, – каже Куран.

* * * *

Канонски лик

Узмите округло огледало, довољно велико да јасно видите своју главу са даљине од једног метра. Поставите на десној страни огледала усправну осмицу исписану златом, а на леву страну водоравну златну осмицу. Прва представља Вечност, друга Безконачност. По ободу огледала испишите писаном србицом – Свеопшти усклађени развој, спасење за све и вечни живот. На доњем ободу испишите: Огледало среће. И посматрајте свој лик у огледалу из положаја расцветалог лотоса. После дуже вежбе, угледаћете свој лик у светлости, млад, вечан. То је ваш канонски лик, по норми Творца. Сваки човек има канонски лик, преко кога су налегле маске које је човек прихватио у незнању, маске јарости, беса, себичности, тромости, лакомислености, лажи, преваре… Тиховање, несебичност, невезаност, истина, одувавају маске и остаје канонски лик. Сваки човек је од Бога створен по лику и подобију божјем, а то је чиста лепота.

* * * * *

Камата

 

Сва зла света потичу од камате. Куран каже да је камата главно зло. Ја, наравно, не припадам никаквој религији. Јасне су ми намере њихових доносиоца. И јасно ми је да оне ограничавају људски потенцијал. Овим не спорим њихов значај, вечне истине које кроз њих провејавају. То сам научио изучавајући светске религије. Али, сасма је јасно, човеков потенцијал треба да расте кроз знање, онолико колико је то Творац предвидео, а то је толико велико да превазилази и најбујнију машту. То религије не могу да дају. Оне немају знање које би могло да доведе до масовног пробуђења, просветљења. А ту се упетљала и камата. Она потиче од зеленаша, паукова. Они су поробили ову планету. Они су развили светски бизнис, најчешће, скоро увек, штетан по здравље и духовни развој. Камата, из угла Једноте, а то говорим за уке и неуке, значи поробљавање других, поробљавање брата свога.

30. 01. 2014.

Владан Пантелић