Лирски записи

01

Од наших мисли зависи кретање планета, сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Наше мисли стварају светове, наше мисли покрећу и одржавају светове, али неке наше мисли и разарају светове.

Има мисли које стварају, и мисли које руше и разарају.

Има мисли које дају живот, и мисли које узимају живот.

 

02

Све што постоји, бива и живи у свим световима, гле, са нама је повезано!

У мислима је повезано, у осећањима је повезано, у срцу је повезано, у језгру душе је повезано.

У нама је истовремено бескрајно мало, као и бескрајно велико; и најмање и највеће у нама обитава.

Најдужи пут води кроз властито срце.

Путујући кроз властито срце, ми стижемо и до најудаљенијих звезданих јата.

 

03

Дошао је галактички тренутак буђења и освешћивања.

Ми смо кроз многе векове, кроз многе животне токове преспавали живот.

Спавали смо столећима, спавали смо тисућама година.

Заиста, дошао је тренутак буђења, и освешћивања.

Јер ништа више није као негда!

 

04

Дошао је тренутак стварања.

Након многих столећа, након многих тисућа година, ми се будимо иза галактичког сна и сазерцавамо Стварност у себи, Стварност из себе, Стварност кроз себе, и Стварност изван себе.

 Нисмо више спавачи, већ будни и освешћени ствараоци.

Галактички ствараоци!

 

05

Ко смо ми?

Ми смо Сунчеви ратници, Звездани витези.

Ми смо на пропутовању кроз планете, сунца, звезде, сазвежђа и звездана јата.

Ми смо вечити путници на Путу стварања.

Стварајући светове, гле, ми стварамо себе!

 

06

Док ово пишем, уоколо бесне и витлају дуси ветрова.

Узнемирени су и разљућени.

Морам да разговарам с њима.

Морам да их замолим да утихну.

Дувају ледени ветри с Дунава, а мој дом је кула ветрова.

Снежна белина у ноћи, и ледени ветрови низ поље широко – урлају, завијају, бесне и витлају.

Утихните и смирите се, ледени дуси ветрова!