Драган Симовић: Вечност и бескрај
Лирски записи
Сви моји преци живе са мном и у мени, у овоме часу.
Они не долазе из прошлости, већ из будућности.
Дошли су из будућности да би живели са мном и мноме, у овоме часу, у овоме трену вечности.
Све знам о својим прецима.
Све знам и о оним најдаљим прецима који су најдаљи преци мојих најдаљих предака.
Све је у језгру моје душе записано.
Записано је зраком првобитне светлости, првобитне звезде, првобитног сунца.
02
Са мном живе и моји потомци, моји далеки и најдаљи потомци.
Тако се твори унутарње коло вечнога живота и живљења.
Тако се твори вечност и бескрај у нашем унутарњем бићу, у нашим унутарњим световима.
Најдаљи преци и најдаљи потомци живе у мени и кроз мене у овоме часу, у овоме трену вечности.
Ми смо свеприсутни, свевремени, али и ванвремени, у исти мах.
Има нас свуда у сваком трену, јер смо једно биће, једно суштаство и један живот у вечности и бескрају.
Вечност је овај тренутак; бескрај је ово место.
Све што се дешава у свим световима, гле, дешава се управо овде и сада.

