Драган Симовић: Вечност и бескрај


Лирски записи

P120083701

Сви моји преци живе са мном и у мени, у овоме часу.

Они не долазе из прошлости, већ из будућности.

Дошли су из будућности да би живели са мном и мноме, у овоме часу, у овоме трену вечности.

Све знам о својим прецима.

Све знам и о оним најдаљим прецима који су најдаљи преци мојих најдаљих предака.

Све је у језгру моје душе записано.

Записано је зраком првобитне светлости, првобитне звезде, првобитног сунца.

 

02

Са мном живе и моји потомци, моји далеки и најдаљи потомци.

Тако се твори унутарње коло вечнога живота и живљења.

Тако се твори вечност и бескрај у нашем унутарњем бићу, у нашим унутарњим световима.

 Најдаљи преци и најдаљи потомци живе у мени и кроз мене у овоме часу, у овоме трену вечности.

Ми смо свеприсутни, свевремени, али и ванвремени, у исти мах.

Има нас свуда у сваком трену, јер смо једно биће, једно суштаство и један живот у вечности и бескрају.

Вечност је овај тренутак; бескрај је ово место.

Све што се дешава у свим световима, гле, дешава се управо овде и сада.

Постави коментар