Драган Симовић: О Свести
Лирски записи
01
Свест је наша највећа и највиша моћ.
Свест нас чини боговима.
Боговима не само на Земљи, већ у свим звезданим јатима, у свим световима.
Ми смо преко Свести повезани са свим бићима, са свим божанствима.
Свест је тајинствена животодајна потка Првобитне Светлости која се пројављује у унутарњим пространствима Стварања.
Без Свести не би било ни Првобитне Светлости, а без Првобитне Светлости не би било ни Светлости.
Без Свести не би ни Живота било.
02
Из Свести све настаје и постаје.
Сва звездана јата, сви светови и сва пространства (видљива и невидљива) почивају на Свести.
Ми смо бића Свести.
Бића Свести јесу богови Свести.
Сва бића Свести јесу бесмртна и вечна.
Свест прожима свеколико биће наше, сва тела наша – појавна и непојавна.
Ми смо у Водеану Свести, као што је и Водеан Свести у нама.
Сва дејства, све енергије јесу пројава Свести.
Све што игде постоји у пространствима и световима – све је то Свест на разним ступњевима Стварања.
03
Наше Суштаство јесте Свест.
Наш Створитељ јесте Свест.
Дух Стварања јесте Свест.
Живот је Свест.
Ничега нема изван Свести.
Свест је Покретач и Створитељ свега.
Свест све види, али се не може видети.
Све чује, али се не може чути.
Све ствара, али њу нико и ништа не може створити –
Она Саму Себе ствара.
Само Свест може створити Свест.


А сад да поновим мој омиљени афоризам: Свест не настаје јер вечно траје, па зато никада нећемо спознати шта је