Драган Симовић: Синови и кћери Светлости Првобитне
Лирски записи
01
Да бисмо победили себе, морамо да верујемо у себе.
Када победимо себе, онда смо победили свет.
Тако ћемо нашу немоћ да преиначимо у властиту надмоћ.
02
Рад на себи јесте рад свих радова.
Ако не радимо на себи, онда је бесмислен сваки други рад.
Можемо да подигнемо читав град, али ако нисмо радили на себи, онда нам је залудно све друго што смо радили и стварали.
03
Нема успеха без вере у успех.
Вера у себе, вера у своје моћи, јесте почетак и свршетак свих успеха.
Успешан је онај који верује у себе.
Колико смо јаки у себи, толико ћемо бити јаки и у свету.
Ко поштује и цени себе, бива поштован и цењен.
04
Ко смо ми?
Ми смо они који су дошли из Вечности и који путују према Вечности.
Чији смо ми?
Ми смо синови и кћери Сварога – Невидљивог Оностраног Сунца.
И ми смо унуци још једног Трећег Сунца, које је Отац Оца нашега, Невидљивог Оностраног Сунца, и деда овог Појавног Сунца, које је брат наш на Небу.
Ми смо, дакле, ПраСрби, ми смо ВедСрби.
05
Куда ми, и камо, идемо?
Идемо ка Дому своме, ка ПраЗавичају, далеко одавде, тамо негде иза свега видљивог, у Језгру звезданих јата.
Били смо, јесмо, и бићемо!
Јесмо одувек, и јесмо заувек.
Јер све што је било, и све што ће бити – бива у трену овоме.
06
Радуј се томе што си рођен као Србин!
Ко зна колико си векова, колико тисућлећа чекао да се родиш као Србин.
Можда си чекао и милион година!
Будући да си рођен као Србин, имаш све прилике, имаш све могућности, имаш све дарове да постанеш Сунчев ратник, да узрасташ до Првобитне Светлости и да се настаниш у Трећем Небу.
И да се никада више не рађаш на Земљи, већ у Небеској Србији, већ у Звезданом Ирију, где се рађају богови и богиње, где се рађају синови и кћери Светлости Првобитне.


Моћне, надахнуте речи. Овде си надмашио себе.
Благодарим, Драгославе!
Ово се догодило у божанском надахнућу.
У трену једном.
Драгане небески песниче ти си стварно Див-jунак нашег песништва!
Благодарим, Корнелије!