Сећање на Олгу Павков, песникињу из Великог Гаја.

 

 

Одлазиш из света.

Иза тебе остају само песме

 у којима ће и даље живети

 све љубави твоје,

све радости твоје,

 све милине твоје,

и све тајне твоје.

 

Пошла си на далек, далек пут,

у неке тајанствене светове,

 у нека звездана пространства,

да се тамо негде, далеко одавде,

далеко од свих привида, варки и опсена,

сретнеш са бићима милим и драгим,

са оним бићима без којих твоја сетна душа

 више није могла наћи ни сврхе ни смисла

 у овоме свету.

 

Заиста, све је само сан,

један дивотан сан

 који будни сневамо.

 

Долазимо и одлазимо,

и опет, гле, долазимо и одлазимо,

 селећи се из света у свет,

из живота у живот,

са неким вишим смислом,

који никада до краја

 докучити нећемо.

 

Нека је мир души твојој,

 и нека те на том тајинственом

 путу без повратка

прате дивотна

бића од светлости!