Лирски записи

 

Схватио сам, у једноме трену, да је све у свету изгубило сваки смисао.

Да нема у свету ничега, зашта би вредело жртвовати и један једини дан нашега живота.

Схватио сам, у једноме трену, да смо сви ми жртве духа обмана и превара који влада овим светом од самога постања света.

И тада сам рекао себи: бићу Нико и бићу бескористан.

Бићу бескористан као лахор у пољу, као власти траве, као жубор воде горскога потока, као јато ждралова у сутон вечерњи.

Најкориснији бићу онда када будем био свима бескористан.

Схватио сам, да је наш живот повезан са свим животима, у свим световима, у свим пространствима.

Схватио сам, да наш живот није наш, да није ничији, већ да је наш живот – живот свих бића, знаних и незнаних, видиљивих и невидљивих.

Схватио сам, да сви ми живимо један једини и свеопшти живот, и да нико од нас нема никакве власти над свеопштим животом који подједнако припада свима нама, и који подједнако не припада никоме од нас.

Ми нисмо господари својих живота, већ наши животи господаре нама.

Ми смо вођени животом, а све време живимо у опсена да ми водимо живот.

Само бескористан човек јесте слободан човек.

Онај ко је Нико, ко никоме не треба, живи свој живот не размишљајући о смислу живота.

Све док размишљамо о смислу живота, ми не живимо живот, већ живимо наше мисли о животу.

Живот је изван смисла, изван сврхе, изван мисли, изван сваке корисности и сврховитости.

Ми живимо живот, а да ништа не знамо о животу.

Нама се само чини, да све знамо о животу – кажем вам: ми ништа, уистини, не знамо о животу.

Живот је највећа тајна и највеће чудо.

Што више размишљамо о животу, све смо даље од живота.

Понављам: само бескористан човек јесте слободан човек. 

Када дођемо до тог познања, онда ћемо истински живети живот.