Лирски записи

 

 

Јаки смо онолико колико смо сложни.

Никада ниједан народ није поражен извана, већ вазда и увек изнутра.

Несложни народи нестају као последње презрено робље.

Несложни народи никада нису били поштовани и цењени народи.

Наслога је најподмуклији непријатељ свакога народа.

Ако ово до сада нисмо схватили и освестили, онда никада нећемо то схватити и освестити.

Ово је последња прилика да се ујединимо и сложимо зарад опстанка Србства.

Јер, ко зна да ли ће следеће прилике икада бити!

Прошло је време прејаких речи и великих прича – ово је последња одбрана Србства!

Наши заклети душмани стигоше већ пред врата нашега дома.

Ако сада нисмо сложни и јединствени, онда никада нећемо ни бити.

Издамо ли сада једни друге, издамо ли Србство, онда смо нашу децу и децу наше деце већ унапред осудили на робство.

Тада ми нисмо родитељи, но мучитељи своје деце.

Нећемо имати мира ни у овоме ни у ономе свету, од лелека и плача наше поробљене деце.

Нећу пуно да вам причам, јер немам времена за приче и за прејаке речи.

Или видимо или не видимо, или знамо или не знамо.

Да ли ћемо опстати или нестати – све од нас зависи!