Лирски записи

 

01

Све теже је у свету.

Свака душа осећа, да је све теже у свету.

И свако од нас осећа, да је све самљи у свету.

Обитавамо у свету који није наш дом, у свету где је свако свакоме туђинац и враг.

Обитавамо у свету из којега је ишчилела лепота и милост, у свету безнађа и бесмисла.

 

02

У свету нема истине и нема љубави.

Истина је с ону страну свих опсена света; љубав је далеко и високо тамо негде иза свега појавног у свету.

Наш ум није истина, наше мисли нису истина.

Истина је наше срце, наша душа, наша осећања.

Љубав исијава из истине, љубав је само сунце истине.

Где нема истине, тамо ни љубави нема.

 

03

Сви се ми осећамо као сирочад у свету.

Осећамо се напуштеним од Благога Бога.

Осећамо се препуштеним злим људима и дивљим зверовима.

Без икакве, и без ичије заштите.

Сви нас ветрови судбине шибају.

Шибају нас све невоље овога света.

 

04

У овоме свету нема стварности.

Стварност није овај свет.

Оно што доживљавамо као стварност овога света, то је само одраз у огледалу.

Овај свет је криво огледало виших звезданих и духовних светова.

Да бисмо дошли до познања стварности, ми морамо да изиђемо из опсена и омаја овога света.

 

05

Савремени човек – то је најтужније и најнесрећније биће у звезданим јатима, у бескрајним пространствима галактичких светова.

Свака душа пати у свету.

Свака душа веома пати у овоме свету.

Душу која пати, ништа не може да утеши у овоме свету.

Патња душе која пати, бива све дубља и све тежа у свету.

Са сваким даном, повећава се и продубљује бескрајна патња душе која пати у свету.

 

06

Наш Пут навише води кроз патњу душе која пати.

Пут ка Пропланку Светлости води кроз најгушћу Таму света.

Заиста, најмрачније је пред Свитање.

Најмрачније и најстуденије.

 

07

Свим бићем благодарим Снежани, једној тананој песничкој души, која ме, данас, својим надахнутим казивањем из срца и душе, подстакну да напишем ове лирске записе.