Драги принче, остварило се твоје
пророчанство: Поезију сви пишу!
И сви се за твоју круну грабе
својим прљавим рукама.
.
Студенти, пензионери, боеми,
птице селице, пси луталице и гавран.
Пишу очајне песме,
јер демократија је завела песнике.
.
Драги мој, написао сам песму за свој
27. рођендан и изгубио сам је између
два дана. То је ваљда судбина песника.
.
Препустио сам се речима и стојим
бос и усамљен над гробом на Ловћену,
потуцам се од речи до речи, опијам се
капима мастила, јер песма се не пише
– она се живи, удише.
.
Поезију сви пишу: деца, војници и
лекари, новинари и зидари, чак и
ратни профитери и још које какве
звери.
.
Ти си на време оставио траг
урезанна дрвету и спалио писма.
Немој да нам пишеш поново, јер
ко зна какве су поште тамо где се
налазиш, а и овде не желе да читају,
не желе да их пробудиш и продрмаш.
.
Радије ће преспавати своје животе.

Фото: Сви пишу песме:Википедија