Лирски записи

 

 

Самосвесни и самобитни србски посвећеници морају самостално и тајно да дејствују.

Они свој стваралачки и посвећенички рад не смеју да везују за србски народ, зато што србског народа, као самосвојног бића народа, одавно нема.

Оно што се назива србским народом то, са становишта тајне духовне науке о народима, уопште није искристалисано, избрушено, изглачано и разјашњено, већ је то некаква мешавина разних – често опречних – народа, племена и раса.

У самом бићу србског народа постоји таквих опречности и супротности каквих, вероватно, нема ни у једног другог народа.

Разлика између Србина и Србина велика је као између Неба и Земље.

Стога су сви србски духовни покрети, кроз векове, за буђење и освешћивање Србства и србског народа, унапред бивали осуђени на пораз.

Највећи противници свесрбског националног и расног буђења и освешћивања јесу били, и остали, управо сами Срби.

Знам унапред да ће србски народ и овога пута да начини погрешан избор, јер је таква потка и матрица бића србског народа.

Срби као народ одавно не владају собом, будући да овај  народ не воде божанска бића, већ нека мрачна и сеновита остварења из пространстава која се називају  Астралом, а то су нижи поднебесни светови, светови у којима обитавају бића која су опречна вишим божанским бићима.

Србски народ јесте самоубилачки и саморазарајући, а на тренутке и самопоништавајући народ.

У србског народа постоји болесна (патолошка) веза са свим европским и западним народима, а то није од јуче, већ сеже кроз векове.

Сви европски и западни народи презиру Србе као скотове – и то знају и осећају Срби – али ће Срби, свеједно, и даље хитати европским и западним народима у „братски“ загрљај.

Срби више воле да буду најпрезренији рајетини на Западу, него ли човека достојни, поштовани и цењени Срби на Истоку.

То је тако, и ту нема поправке.

Немогуће је одвојити Србе од Запада.

Срби ће пре нестати, него што ће пристати да се одвоје од Запада.

Толико су Срби замађијани и слуђени Западом, да ту више никаква свест и самосвест не помаже.

Ту болесну везаност Срба са Западом освестио сам још у младости, када ми је један Србин рекао, да му је сладак и измет са Запада!

Кроз тог кукаквог и бесловесног Србина, којему је сладак и измет са Запада, говори огромна већина савремених Срба.

Огромна већина савремених Срба опчињена је и засењена свакојаким простаклуком Запада.

Такви Срби највише од свега желе да буду бело робље на Западу.

Стога сви србски родољубиви и патриотски покрети, и у овоме времену, бивају унапред осуђени на пропаст.

Једино решење, по мени, јесте да мањина великих србских посвећеника дејствује самостално и тајно, уопште се не везујући за србски народ.

Они морају да знају, и да бивају свесни, да огромна већина Срба није ни приближно слична и сродна овој мањини Срба, те да је разлика између расних и освешћених Срба, на једној, и оних других Срба мешанаца, на другој страни, велика као између Неба и Земље.