Драган Симовић: Ако верујемо, онда смо већ спасени!


Лирски записи

P1200837

01

Хајде да беседимо о љубави, лепоти и доброти.

Хајде да верујемо како ће љубав, лепота и доброта спасити свет.

Хајде да верујемо у Бога љубави, лепоте и доброте.

Нека нико на свету целоме не верује у љубав, лепоту и доброту, ми ћемо да верујемо.

Јер ми морамо да верујемо.

Морамо да верујемо због себе.

Можда љубав, лепота и доброта неће спасити свет, можда свет неће нико и ништа спасити, али ћемо ми и даље да верујемо како само љубав, лепота и доброта могу спасити свет, и све ине светове.

Оног трена кад престанемо веровати у љубав, лепоту и доброту, тада ћемо бити мртви одистински, мртви за сва времена, мртви за све векове, мртви за све еоне и животне токове.

 

02

Сви ми добро и видимо и знамо какав је овај свет, али то није наш свет – наш свет тек треба да се роди!

И мора да се роди.

Мора да се роди у Духу Љубави, Лепоте и Доброте.

Тај Нови Свет мора из нас да се роди, из нашега унутарњег бића, из наше љубави, лепоте и доброте.

Заиста, ми ћемо родити тај Нови Свет у Духу Љубави, Лепоте и Доброте, у Духу Божанског Стварања.

Рађајући тај Нови Свет, ми рађамо себе.

Рађамо себе Одозго за Вечан Живот, за Живот без почетка и свршетка.

И, кад мало размислим, тада видим: не рађамо ми Нови Свет, већ Нови Свет рађа нас.

 

03

Са вама се дружим, ево, већ неколико година, и драго ми је што се с вама дружим, јер осећам да је ваша душа – моја душа.

Моја душа у вашим душама, и ваше душе у мојој души.

Тако је требало да буде, и тако је Одозго, из виших светова, осмишљено и уређено.

Све је тако дивотно осмислио Божански Редитељ!

 

04

Ви сте мене спасили, ви сте ми давали снаге да савладам многе препреке на својему животном путу.

Ви сте ми слали новац онда када новца ниоткуда бивало није.

Без тог новца који сте ми слали, ја бих одавно све угасио, одавно бих престао да пишем и објављујем своје радове на овим страницама.

Сада могу искрено да вам кажем: победили смо!

Заиста смо победили све душмане наше.

 

05

И још нешто морам рећи из душе и срца.

Сви сте ми ви помагали, онолико колико сте могли, и ја свим бићем својим благодарим свима вама, али ми је једна Дивотна Србкиња из Републике Србске, чије име нећу споменути из и вама схватљивих разлога, помагала више од свих, помагала, канда, и више него што је могла.

Без њене помоћи, ја бих још пре годину дана био принуђем да одустанем од стварања и објављивања, укратко – био бих побеђен!

Нека ми опрости Дивотна Србкиња, и нека ми опростите сви ви на искрености песничкој, али сам ово морао изрећи зарад душе своје, зарад срца и бића својега.

 

06

Љубав, лепота и доброта можда неће спасити свет, али ће спасити нас.

Ако верујемо, онда смо већ спасени!

Један коментар

  1. Драгослав Бајагић's avatar
    hajduk1942

    Пријатељу мој, ти о лепоти, љубави и доброти, а ја ћу поново о знању, снази и храбрости. Причамо исту причу различитим језицима. Веровати у љубав и доброту значи веровати да је могуће скупити је у себи и несебично делити је са другима. Кад стекнемо знање и снагу постајемо и храбри и тада зрачимо самопоуздање и одлучност. Веру у себе и циљ зацртан изпред себе. Тада зрачимо лепоту и љубав и можемо са њоме да озрачимо своју околину. Немо…без хвалисавих речи и без очекивања захвалности. Понекад, врло ретко, осетио сам да у мени има довољно љубави и тежњу да је имам што више.

  2. dragansimovic@gmail.com's avatar
    dragansimovic

    Ти и ја, Србине посвећени, беседимо о истом, само што си ти мислилац освешћени, а ја песник тајинствени.
    Оно о чему ја певам, ти преводиш на језик науке и мудрости.
    И дивно је што је тако.
    Благословен ми био, брате Драгославе!

Оставите одговор на hajduk1942 Одустани од одговора