Лирски записи

 

01

Природи мораш да дајеш, да би добио.

Колико дајеш, толико и добијаш.

Природа убија оне који грабе и отимају.

Убија их изнутра, преко унутарњег бића.

Убија их преко потомства.

Убија их преко болести, старења и смрти.

Зато ће у времену долазећем нестати сви грабљивци.

Нестаће грабљиви појединци, нестаће грабљиви народи.

Старо доба јесте доба грабежи и отимачине.

Ново доба биће посве опречно Староме добу.

Ново доба биће доба изобиља – на свим пољима, на свим ступњевима.

Од вештаственог, преко тварног, до духовног и свесног.

 

02

По чему ћемо у некој блиској будућности памтити Запад?

Памтићемо га по грабежи и отимачини, по мржњи и злочинима.

И још ћемо Запад памтити по разврату и блуду, по лажи и преварама.

Јер Запад и јесте оличење свега тамног и злог у човеку; отеловљење свих мрачних – земаљских и космичких – сила и дејстава.

 

03

Све ово што се у свету дешава, већ је виђено, давно.

Овакве грабежи и отимачине бивало је и раније.

Оволике мржње и зла бивало је и раније.

Нестајале су цивилизације, нестајала су царства, нестајали су народи, нестајали су светови.

Светом и световима влада Начело Промена.

Космички закон над законима јесте Закон Свести.

Закон Стваралачке Свести.

Кад човечанство дође до најниже тачке у паду, а то је тачка кад народи испадну из Стваралаштва и Свести, тада се све руши и разграђује и снова препочиње.

Да би могао Нови Свет да се роди, Стари Свет мора да нестане.

Јер Стари Свет не може да се поправља и дограђује, већ мора до темеља да се разруши, да би на чистим космичким поткама могао да се гради и ствара Нови Свет.

Такав је Закон, који човечанство на овом ступњу Свести уопште не може да појми и схвати.

 

04

Будите усредсређени на Језгро својега бића, на Језгро душе и срца.

Језгро својега бића усмерите ка Језгру звезданих јата.

Језгро душе и срца усаобразите, усагласите са Језгром звезданих јата.

Будите повезани са вишим световима.

У времену долазећем ништа вас земаљско спасити не може.

На Земљи је све трулежно и пропадљиво.

Проширујте Свест, проширујте своју СамоСвест.

То је једини спас.

 

05

Можда ћу ускоро да вас напустим.

Што, уосталом, и није тако важно.

Све има свој почетак и свршетак.

Вероватно сам све већ написао и рекао, што је требало писати и рећи.

Напросто, постоје они тренуци у свим животним токовима када човек подвлачи црту.

Када сагледава пређени пут, и сазерцава нови пут који се пред њим назире и отвара.

Одвећ су моћни они – невидљиви и недодирљиви – који владају над свеколиким, опиљивим и видљивим,  благом овога света.

Моја борба с њима дуго, и предуго траје.

Али, и то ће проћи, јер све у овоме свету и јесте пролазно.