Људи ти ништа не праштају.

Никада ти ништа ни праштали нису.

Сваку су доброту твоју исмејали, свакој су се лепоти твојој наругали.

Сваку су реч твоју изокретали, свако су дело твоје погрешно тумачили.

Одувек си туђинац бивао међу људима.

Одувек си усамљен и осамљен бивао.

Више волиш да слушаш свирку ветра у врховима топола у вечерње сутоне, него ли и најмудрије разговоре људи од овога света.

Од људи ништа ниси научио, нити си икаква добра од њих очекивао.

Био си с њима и међу њима, а као да никада ниси ни био мед њима.

Људи ти ништа не праштају.

Ништа ти опростити неће.