Лирски записи

 

01

Ми имамо државу у којој се словестан и освешћен човек кажњава и прогони на свакоме кораку.

Што је паметнији и мудрији, све је више изложен прогону и мучењима.

Памет и мудрост не требају нашој држави.

Не требају јој таленти и посвећени ствараоци.

Овој држави треба олош и шљам, треба јој оно што ће да шути и покорно ринта.

Да шути, мучи и покорно ринта од јутра до сутра за војске паразита и дебила.

Ми имамо државу која није по мери образованих, даровитих и мудрих, већ по мери последње белосветске фукаре, по мери парија и палија.

У овој држави, која ни по чему није наша, самосвојан и самобитан човек вазда на губитку бива.

Све зло ове зле и наопаке државе удружило се против словесног човека.

 

02

Ко издражава ову наопаку и злу државу, ову паразитску и дембелску власт?

Издражава је сиротиња.

Она сиротиња која ради од јутра до сутра, а ни за хлеба нема.

Са београдских улица, тргова и пијаца прогоне и лове сиротињу која је изнела нешто робе да прода, да би прехранила себе и своју децу.

Прогоне оне који поштено зарађују за хлеб свој насушни, док паразити и дебили слободно пљачкају и народ и државу.

Прогоне оне сироте људе који продају дуван на Зеленом венцу, а не прогоне дебиле и дембеле –

 власнике творница дувана по Србији.

Много је здравији дуван са Зеленог венца од најскупљих цигарета из туђинских творница.

Београдска полиција по налогу белосветских дембела и дебила прогони сиротињу са београдских пијаца, а тајкунима и фукари, а олошу и шљаму, не сме ни цесту да препречи.

 

03

Све гадости ове државе и власти сада су на површину испливале.

Ово су последњи дани олоша и шљама, последњи часи белосветске фукаре.

Још мало, још само мало, и све ће се поставити на своје место.

Још мало, још само мало, и имаћемо државу по мери словесног и освешћеног Србина, по мери самосвојног и самобитног Човека.

И гле! Сунце се на Истоку рађа, и, у тамном вилајету званом Србија, ништа више неће бити као некад!