Лирски записи

 

01

Када наше победе прелазе у наше поразе?

Онда када победимо спољашњег непријатеља, а не победимо унутрашњег.

Унутрашњи непријатељ јесте страшнији и ужаснији од сваког спољашњег непријатеља.

Али, има још један непријатељ који је подмуклији, потуљенији, лукавији и опаснији од свих наших видљивих непријатеља – то је наш унутарњи непријатељ, непријатељ скривен у нашему срцу.

Залуд нам све победе спољашњег па и унутрашњег непријатеља, ако не победимо непријатеља у нашему срцу, у нашему уму, у нашему бићу.

Наш унутарњи и невидљиви непријатељ – непријатељ нашега срца, ума и бића – јесте узроком и праузроком свих наших пораза, свих наших падова, свих наших невоља, зато што наш унутарњи непријатељ призива и привлачи све наше видљиве и невидљиве непријатеље из спољашњег и спољнога света.

Само велики човек – а то је онај којега називају  самосвојном и самобитном Личношћу – бива у стању да победи подмуклог, потуљеног, лукавог и опаког непријатеља који је скривен у нашему срцу.

 

02

Величина једнога народа не огледа се у броју, у стотинама тисућа и у милионима појединаца тога народа, већ у Свести, Свесности и СамоСвесности суштог народа – Бића Суштог Народа.

Има малих народа који су по Свести, Свесности и СамоСвесности – велики народ, и опет, има великих народа који су по Свести, Свесности и СамоСвесности – мали народ!

Оно што један народ чини Народом – то је Дух Народа, то је Биће Народа, и то је, надасве, Свест Народа.

Једино свестан и освешћен Народ има будућност, зато што и прошлост и будућност сазерцава у Свести, а Свест је понад и с ону страну Вечности.

За Свест нема ни прошлости ни будућности; за Свест је Вечност једина Стварност и једина Извесност.