Лирски записи

 

01

Без престанка траје рат у свету.

Ма шта ми чинили или не чинили, рата ће вазда бити у свету, јер овај свет овакав какав јесте не може без рата.

Рат је основно и природно стање света.

На овом ступњу не-свесности, човечанство не може без рата.

Рат је већини људи душевна и духовна храна.

Људи само причају приче, да су против рата, али у дубини свог не-свесног бића они прижељкују рат.

Рат је Начело Ума.

Ум је праузрок свих невоља и патњи људи.

Да би на Земљи завладао мир, људи морају да изиђу из Ума, и да се уздигну до Свести, да живе у Свести као бића Свести.

До тада, рата ће бити, као што га је одувек и бивало.

 

02

Када свет сазерцавамо из унутарњег бића, онда видимо да нису сви људи, да нису сви народи подједнако за рат, већ да има родова и народа, што су по свом Унутарњем Начелу више наклоњени миру, од неких других родова и народа што су по свом Унутарњем Опредељењу више склони рату.

Што је један народ више у Уму, тиме је све ближи стању рата; и, опет, што је један народ више у Срцу, тиме је све ближи стању како унутарњег тако и спољног мира.

 

03

Узмимо за пример Словене и Англосаксонце.

То су две посве опречне расе.

Толика је разлика између Словена и Англосаксонаца, да се има утисак – када се свет сазарцева из дубоког унутарњег бића – да су то два света, два звездана јата, два космоса.

Словени су звездана раса, раса Срца и Душе, и по својој унутарњој природи они су увек пре за мир, како унутарњи тако и спољни, него ли за било какав рат.

Насупрот Словена имамо Англосаксонце, сеновиту земаљску расу, расу Неосвешћеног Ума, који су по својој земаљској природи вазда у рату, како унутарњем тако и спољном.

Отуда су Словени вазда и увек водили само одбрамбене ратове, док су Англосаксонци свагда и вавек водили освајачке и пљачкашке ратове.

 

04

Ново доба, које се већ вековима најављује, биће у знаку Словенске Душе.

Словенска Душа мора да оплемени човечанство, да оплемени свет, те да сва словесна бића уздигне на виши ступањ, на ступањ Освешћене – Свесне и СамоСвесне – Човечанске  Душе.

Када говоримо о Словенима, о Словенској Души, онда морамо да разјаснимо и разлучимо, да нису сва словенска племена подједнако сачувала Првобитну Словенску Душу.

 

05

Словени ПравоСлавци имају, у начелу, чисту Првобитну Словенску Душу, док су Словени јудео-кршћани, Словени западни христијани, са ретким изузецима, давно изгубили Првобитну Словенску Душу.

Такви Словени већ вековима не размишљају Словенски, већ вековима не осећају Словенски, и, већ вековима не говоре Словенски.

Не говорити Словенски, значи: не говорити из Срца и Душе, већ говорити из Неосвешћеног Ума.

 

06

Када се говори о Мисији Словена у Новоме добу, онда се мисли на Словене ПравоСлавце који су сачували своју Првобитну Словенску Душу, сачували своју Звездану Душу.

Када светом буде завладала Словенска Звездана Душа, тада ће свет, тада ће сва словесна бића на Земљи, живети у стању како унутарњег тако и спољнога мира.

Али, пре него што се то догоди, човечанство ће морати да прође кроз нешто што би се песнички и сликовито назвало – Огњем Свеопштег Прочишћења.