Лирски записи

 

Ми препознајемо и разумемо само оно што носимо у свом унутарњем бићу.

Знања која немаш у свом унутарњем бићу, никада нећеш схватити у спољноме свету.

Можеш стотину година да учиш, али их никада научити нећеш.

Само зато што их немаш у свом унутарњем бићу, само зато што дејствену, светлосну и духовну потку за та знања немаш у својим унутарњим пространствима.

Одавно је познато, да песници и уметници нису никакви математичари.

И опет, врсни математичари и физичари немају уопште слуха за поезију и уметност.

То су различити светови, различите галаксије.

Важно је то разумети и освестити.

Не смемо због тога падати у тескобу, и осећати се мање вредним.

Мноштво је различних путева који воде до Битног и Суштог.

Неко ће до Битног и Суштог доћи преко поезије и кроз поезију, а неко, пак, преко математике и кроз математику.

Математику сам учио само до петог разреда основне школе.

После тога, заувек сам одбацио математику.

Тај предмет за мене није постојао више.

Већ тада сам осетио и појмио, да је математика наука ни о чему.

Ничег Битног и Суштог нисам могао наћи у математици.

Ништа од онога што би наставник математике причао, нисам могао да пронађем и препознам у свом најдубљем унутарњем бићу.

Имао сам осећање, у дубини срца, да нам наставник прича ни о чему, само зато што је његов живот без сврхе и смисла, само зато што је далеко од истине о животу.

Ја знам, верујем и знам, да су неки (можда и многи!) преко математике и кроз математику дошли до познања Битног и Суштог, али, што се мене тиче, могао сам је учити и стотину лета – ништа више од петог разреда  школе научио не бих!

И, не само што ништа не бих научио, већ бих, вероватно, био посве слуђен и поништен заувек у овоме животном току.