Лирски записи

 

Посвећено мојим пријатељима, србским вилењацима, из великог звезданог племена Белих Срба.

 

01

Кад се расни и освешћени, самосвојни и самобитни  Србин сретне са Западњацима, он у дубини својега бића осећа духовну надмоћ.

Осећа да је умно, духовно и душевно богатији, а самим тим и надмоћнији, од Западњака.

Такав Србин, будући да поседује знања и искуства вертикале, западног човека – који се надима и горди  површним знањима хоризонтале – сазерцава  истовремено и са једним дубљим праисконим осећањем – осећањем које је својствено превасходно расном Србину – а то је осећање прожето космичком тугом и сетом.

Космичка туга и сета и јесте својствена духовно и душевно надмоћном човеку.

Духовно и душевно надмоћан човек није сујетан, ташт и горд, јер су сујета, таштина и гордост одлике душевно и духовно немоћног и слабог човека.

Надмоћан човек делује смирено и благородно.

Они који се нађу у пољу духовно и душевно надмоћног човека осећају смирење и блаженство.

У присуству духовно и душевно надмоћног човека, сви људи постају више врадним, значајним и битним.

Напросто, осећају се душевно и духовно богатијим.

 

02

Самоукост је највећа школа у овоме свету, па и у иним световима.

Кад кажем самоукост, онда мислим на посвећенички рад на себи, рад на својему унутарњем бићу, рад на својој души и рад на својему духу.

Човек који крене путем посвећења, одмах мора да разлучи знања вертикале од знања хоризонтале.

Да препозна и разликује знања која га воде навише (ка Светлости, ка Истини, ка Царству Слободе), од знања која су за једнократну овоземаљску употребу – а то су она знања која људи стичу из сујете и таштине, зарад славе овога света, и која, уместо да ослобађају, још више поробљавају како стваралачко биће, тако дух и душу човека.

Стога, стичите она знања која су за вечност, знања која ће вам користити и када будете напустили овај свет; она суштаствена знања која ћете носити са собом на тајинственим путовањима кроз далека звездана јата, у неким будућим, галактичким и космичким, животним токовима.