Лирски записи

 

01

Овај нараштај Срба, ако овако настави, неће имати шта да остави својему потомству.

Распродаћемо њиве, распродаћемо шуме, распродаћемо села, распродаћемо градове, распродаћемо изворе и реке, распродаћемо воду и ваздух.

Деца наше деце, гле! биће туђинци на земљи туђој, биће слуге и робље опаких и злих грабљиваца, лупежа и пробисвета.

Овај је нараштај Срба одлучио да посве растури и сасма уништи Србију.

 

02

Што сејемо, то и жањемо!

Какви смо ми, такво је и наше окружење.

Како мислимо и сневамо, тако нам и бива.

До подне мрзимо цео свет, а од подне и сами себе.

Везани за мртваца који се зове Европска унија, ево нас на путу смрти!

 

03

Градови су постали гадови, како каже Песник.

Живот у граду губи сваки смисао.

Људи који бораве у граду делују бесловесно и ћакнуто.

Изгубили су свако осећање и сваки осећај за природно и уметнички Лепо.

Отуђени од Природе, отуђени од Живота, отуђени од Космоса, авај! све више личе на грабљиве животиње.

 

04

Од пре неког времена престах да путујем Србијом.

Јер на свим путима кроз Србију – смеће и само смеће!

На коју год страну да кренем – гушим се у смећу.

Смеће по њивама, смеће по ливадама, смеће у рекама, смеће поред река, смеће у шумама, смеће по пропланцима.

Брда смећа свуда по Србији!

Кад путујем Србијом, више не гледам поља и пропланке, већ зурим у беле и румене облаке високо понад горја.

И, тада осећам радост и милину у души.

Ако ли спустим поглед надоле, тада ћу видети смеће и само смеће.

И бићу тужан и сетан због тога.