Лирски записи

 

 

 

Јуче сам упознао Вељка Ђурђевића, самосвојног и самобитног Србина.

Његову књигу Шизофренија требало би да прочита сваки расни Србин.

То је књига буђења и освешћивања ВедСрба.

На расним је и самобитним Србима, да читају расне и самобитне србске песнике, књижевнике, научнике, мислиоце и повесничаре.

Зато што србски ген, србски код, србски днк, србски светлосни запис открива и препознаје Истину, како у свом унутарњем бићу тако и у Акаши.

Истина је, гле! у бићу и суштаству расног Србина.

Он Истину проналази, открива, препознаје и живи, да би је потом преточио у поезију, у лирику, у прозу, у приповест, у слику, у музику, у философију, у историју, у науку, као и у свако друго дело ума, душе, срца и духа.

Србски се пад, србски се духовни, културни и морални суноврат и догодио стога што су Срби престали да читају србске песнике, србске философе, србске историчаре и србске научнике.

Срби су престали да читају Србе, престали да верују Србима, окренувши се туђинској и душманској култури, окренувши се туђинским и душманским философима, историчарима и списатељима, губећи тако своју самосвојност и самобитност, губећи тако свој ген, свој код, свој светлосни запис.

Почетак буђења и освешћивања ВедСрба јесте повратак Србском Праискону.

Повратак Србској Вери, Србском Знању, Србском Предању, Србском Миту.

Повратак Србској Акаши.

Србство ће бити онолико узвишено и моћно, колико буде јака и постојања вера Срба у ВедСрбство.

Сваки расни Србин мора да схвати и освести, да њему без брата, без (ближњег) расног Србина, нема Живота са Смислом у овоме свету привида и опсена.