Лирски записи

 

Ако немамо љубави за Велику Мајку, онда нећемо опстати на Планети.

Ми смо синови и кћери Велике Мајке, и наша је света дужност да љубимо и поштујемо Велику Мајку.

Да у свакоме трену будемо свесни присуства Велике Мајке!

Поплаве, ветрови, земљотреси, вулкани, пожари, муње и громови – то су нам поруке и опомене од Велике Мајке, коју смо заборавили, и коју не поштујемо и не љубимо више.

Колико љубави имамо за Велику Мајку, толико ћемо на Земљи и бити благословени од Велике Мајке.

Све што ми чинимо Великој Мајци, то ће нам Велика Мајка и узвратити.

У последњих триста година ми задајемо само патње и боли Великој Мајци, пљачкајући, вређајући, понижавајући и нагрђујући Велику Мајку.

Космички бол који смо вековима задавали Великој Мајци, сад нам се жестоко и све жешће враћа.

Колико смо, и да ли смо уопште свесни туге, патњи, боли и вапаја Велике Мајке?

Шта је за нас Земља; шта је за нас Природа?

Земља је Мајка, Природа је Мајка – те Две Мајке јесу Једна Велика Мајка.

Мајка осећајна, Мајка душевна, Мајка духовна, Мајка божанска!

Ми се, Срби, морамо вратити своме Праискону, своме Предању, своме Миту, својој Вери, своме Знању.

Нисмо ми попут других народа, јер ми смо посредничко племе – племе које посредује између богова и људи, између виших и нижих светова.

Наша је света дужност да бранимо, чувамо, поштујемо и љубимо Велику Мајку.

То други народи не знају, и не морају да знају – пошто им и није дано да знају! – али ми знамо; ми, Срби, то одувек знамо!

Дуго је, и предуго, стрпљиво и смирено чекала наша Велика Мајка, да се пробудимо и освестимо, да препознамо и схватимо све своје заблуде и опсене.

Не можемо ми до убескрај само узимати, красти и отимати од Велике Мајке – морамо јој нешто и даривати, морамо јој нешто у љубави и поклањати.

Наша Велика Мајка и даље стрпљиво чека да јој се вратимо, и да постанемо свесни битности Њезине.