Лирски записи

 

Мрачни и зли жреци – које ми, у страху, називамо владарима из сенке – преко својих још мрачнијих медија, желе да убију сваку лепоту, дивоту и радост у нама.

Свакога дана, ти мрачни и зли жреци, преко својих слугу и робова у писаним и електронским медијима, објављују све црње и црње, све мрачније и мрачније вести, са сврхом и намером, да нас што више испрепадају, да нас што више застраше, да нас што више слуде и обезглаве.

Они знају, да ће људи, обхрвани свагдањим страхом и бригама, постати њихове слуге, постати њихово умно и духовно робље, које се никада ни побунити неће противу мрачних и злих владара.

У свим медијима, писаним и елктронским, па и овде на разним друштвеним мрежама, сајтовима и блоговима, преовладава страх и ужас.

Страх и ужас, не од смрти, већ од живота!

Само је привидно страх од смрти, али, када се дубље зађе иза свега тога, онда се види, и схвати, да је то, уистини, страх од живота.

Страх је најподмуклији, најлукавији, најпотуљенији и  најужаснији убица, зато што убија она највиша и најтананија наша невидљива тела.

Убија душу, убија срце, убија осећања, убија љубав и, надасве, убија Свест у нама.

Отуда је све мање љубави у свету, све мање љубави међу људима, све мање љубави у породици.

Зато се и све мање деце рађа, јер деца могу да се рађају само из љубави између Човека и Човечице.

Ако љубави нема, онда ни деце нема.

Упамтите: деца која нису рођења из љубави, а то су знања древних посвећеника, никада неће бити деца, никада неће бити личности!

Биће све друго, само не деца, само не личности, само не словесни људи!

Погледајте одакле нам долазе најгрознија човеколика чудовишта, одакле нам долазе људи-звери који су крволчнији и од самог дивљег звериња.

Долазе из света где нема љубави између Женског и Мушког, где нема усаглашености и равнотеже између Јина и Јанга, из света где влада најбесловеснији и најодурнији (не-аријевски!) патријархат, и где је Жена (Човечица) изједначена са последњим робом.

Шта нам ваља чинити у оваквоме свету?

Вратимо се себи, уђимо у своје срце, сиђимо у своје најдубље унутарње биће; јер само ту, можемо наћи мир и спокој; јер само ту, и нигде другде, ми ћемо бити оно што заиста јесмо.