Лирски записи

 

Пише: Драган Симовић

Првобитна вера Ведских Белих Срба, Срба Хиперборејаца, чији смо ми потомци, стара стотину и осам векова, зове се ПравоСлавље.

Наше Древно ПравоСлавље није ни јудео-кршћанско, ни исламско, ни будистичко, ни хундуистичко, већ ведсрбско ПравоСлавље.

Права Слава Богова.

Права Слава Оностраног Света Богова.

Србска душа је галактички, космички и божански  усаображена са том вером.

Усаображена, значи: усаглашена са светлосним титрајима и трептајима из Језгра Духовних Звезданих Јата, из Језгра Духа Стварања; усаглашена са титрајима и трептајима који се, у таласима и честицама, спирално и кружно, распростиру Бескрајем и Вечношћу ПраВасељене, Првобитног Рода.

Све потоње вере нису, нити могу бити, до тог божанског ступња усаображене са душом, са бићем и суштаством Срба.

Зато полуде, пре или доцније, сви они Срби који изиђу из ведсрбског ПравоСлавља.

Полуде, јер је то казна и освета ведсрбских Богова.

Полуде, зато што њихова душа није више усаглашена са Животним Дејствима Космоса.

Ово су тајна духовна знања из Оностраног, из Акаше.

Променити веру, то није, како необавештини и неупућени мисле, само променити поглед на свет илити животну поетику, то значи: променити духовни код, променити светлосни запис, и још значи: одвојити своје биће и суштаство од ПраИзвора Живота, од Животног Дејства Богова.

Онај ко превери, ко одбаци Веру Древних, осећа се као кап воде која је из ПраВодеана Живота искочила на пустињски песак.

Онај ко превери, никада више не може бити оно што је до тада био.

Никада он, скупа са својим потомством, у свом бићу и суштаству, не може више бити – потпун, цео и заокружен.